Premijer ima onu svoju omiljenu poštapalicu: "Svi su mi se smejali...", koju ponavlja kad god želi da pokaže kako je neka njegova smešna ideja na kraju postala ideja koja više nije smešna. Bar ne njemu.
Verovatno da ponekad stane pred ogledalo i kaže: "E moj Vučiću, smejao si mi se, a vidi sad!"
Ali, retko je naći pisane tragove da se Vučić sam sebi ikada smejao, osim ako ne uzmete da preturate po arhivi i slučajno nađete tekst u kome se Aleksandar Vučić grohotom smeje samom sebi, iako je on u tom momentu mislio da se smeje nekom drugom.
Pred izbore 2011. godine, naime, Vučić je kao opozicija baš Danasu, trenutno svom omiljenom tabloidu, poslao autorski tekst "Deset saveta Tadiću da pobedi na izborima" i mi smo to objavili.
Kada danas pročitate taj tekst ispostavi se da je premijer u tom satiričnom prvencu pet godina ranije zezao sam sebe pet godina kasnije. Što dokazuje da je u pitanju istinski vizionar. Maher književnog žanra zvanog " autozezanje ".
U tom tekstu gotovo vučićevsko-domanovićevski, neki Aleksandar Vučić opisuje Srbiju iz 2016. godine kojom vlada neki Aleksandar Vučić.
Tih deset saveta izgledalo je doslovno ovako:
1. Znači, deca pod obavezno na ulicu svaki put kada se Vođa vraća sa nekog putovanja, zastavice u ruke, osmehe na lica i ljubav će ući u mala srca - tako se formira baza budućih birača, jer svi znamo da nisu predstojeći izbori jedini izbori koji su pred nama!
2. U Tašmajdanskom parku pod hitno podići spomenik i našem Vođi. Po mogućstvu što bliže Sportskom centru gde je Vođa kao mali trenirao vaterpolo. Ovo bi bio potez usmeren ka najstarijoj populaciji, jer znamo da oni u najvećem broju sede po parkovima. Tako bi i oni postali sigurno biračko telo DS.
3. Na svakom trgu, visokoj zgradi, autobuskom stajalištu i sl. postaviti bilbord sa Vođinim likom. Da i ostatak naroda, ono što se zove radno sposobna populacija, ne izgubi kontakt s njegovim likom. I, tu se prosto moraju roditi neke emocije.
4. Ukinuti izbore. Bar do daljeg. Nema smisla trošiti novac, vreme i energiju na nebitne formalnosti, kad se ionako zna da su svi za Vođu i njegovu stranku.
5. Ako je to nemoguće, onda zabraniti rad svim strankama osim onim koje su otvoreno uz Vođu.
6. Ako je i to nemoguće, onda nastaviti sa sprovođenjem akcije zatvaranja medija za sve osim za Vođu i njegovu stranku. I to po sistemu: 1/3 novinara otpustiti, 1/3 kupiti, a 1/3 toliko preplašiti da će pristati da rade čak i kad nisu plaćeni.
7. Zabraniti okupljanja u grupama većim od tri. Ko zna kakve se sve ideje mogu javiti u takvim, većim grupama.
8. Uvesti apsolutnu kontrolu nad Fejsbukom, Tviterom i ostalim društvenim mrežama. Ne može svako da ima pristup internetu. Uostalom, u pravu je ona komičarka Čendler: Otkud i šta će Srbima Fejsbuk? Po Vođu i njegovu Stranku su opasni svi koji znaju da se potpišu, a da to ne podrazumeva stavljanje krstića ispod nekog teksta.
9. U škole uvesti obavezno učenje Vođine biografije, a učenike sa slabijim kapacitetom bar naučiti kako da hodaju kao Vođa ili kako da "bacaju pet" poput njega.
10. Jedan od stadiona u Beogradu, može i u unutrašnjosti, ionako nam je sport na niskim granama; izdvojiti za pripadnike i simpatizere SNS-a, ako ne duže, onda bar dok traje kampanja. Stadion, naravno, ograditi žicom.
I tako, kad sve ovo pročitate dođe vam prosto žao što čovek nije počeo da piše kolumne.
Bonus video:
