Bićemo divna, socijalna država uređena prema nordijskom modelu, samo da se poprave njeni lenji, nezahvalni prevaranti od građana. Tako to nekako vidi Aleksandar Vučić
Ne, ovde nije reč o Beogradu na vodi. Ni o brzim prugama, onima kojima ćemo 2018. da se vozimo do Budempešte brzinom od 180 kilometara na sat. Niti o fabrikama čipova, izgradnji hidroelektrana i termoelektrana i kanalu Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more, proizvodnji srpskog mercedesa i delova za boing i erbas, investicijama od deset milijardi evra i ostalim lepim željama.
Nije ovde reč ni o funkcionalnom zdravstvenom sistemu, u kome lekari ne moraju sami da kupuju gumene rukavice, u kome hitnoj pomoć i ne trebaju sati i sati da dođe kada nekom starom čoveku pozli, jer se ne isplati da se na matorca gubi vreme. Nije reč ni o tome da bi penzioneri u toj Srbiji budućnosti trebalo da od svojih penzija putuju u Pariz ili Njujork ili na Majorku, umesto da računaju da li uz četvrt hleb imaju i za paštetu. Nije reč ni o školama u kojima svaki učenik ima računar, o školskom sistemu u kome prosvetni radnici nisu degradirani, o nezavisnom sudstvu, nezavisnim medijima, o zaštitniku građana na koga neće da se obruše sila države i paradržavne formacije, kada radi svoj posao u interesu građana. Ovde nije reč ni o Srbiji u kojoj u budućnosti građini pored važećeg pasoša ili vozačke dozvole neće morati da imaju i ličnu kartu, da bi obavili bilo šta, ne bi li im država izvukla još neki dinar iz džepa.
Obaška šarene laže i futurističke slike Srbije kao privrednog giganta na vodi: ovde je reč o tome, da kada premijer govori o Srbiji budućnosti , on ne vidi državu kao servis građana, već građane kao radnu snagu države.
To naopako shvatanje državnog sistema i uloge vlasti prepoznaje se gotovo u svakom javnom nastupu Aleksandra Vučića: Ja sam vlast, ja sam država, ja sam vredan i pošten, a vas, građane, treba menjati, jer ste lenji i prevaranti i nećete da plaćate državi i zato niste patriote.
Tako je A. V. u autorskom tekstu u magazinu "Kord" (koji sebe opisuje kao nezavisan i najuticajniji poslovni magazin na engleskom jeziku u Srbiji i regionu namenjen ekonomskim, političkim, diplomatskim i drugim liderima i top menadžerima) napisao da Srbija i njeni građani, kada je reč o etici rada i odnosu prema državi, treba da uče od najboljih, a, kako tvrdi, bolji model od nordijskih ili skandinavskih zemalja trenutno ne postoji. On bi želeo da se na narode Balkana prenese radna etika koju poseduju narodi u severnoj Evropi, kao i odnos građana i države, jer se "u nordijskim zemljama, patriotizam pokazuje plaćanjem poreza i doprinošenjem zemlji". On u tekstu, koji je potpisan njegovim imenom, kaže i da građani tih država zauzvrat iskorišćavaju povlastice koje im nude njihove zemlje. A u našem regionu, piše A. V, je uvreženo shvatanje da pojedinac pokušava da pronađe svaki mogući način da prevari sistem, a da pri tom i dalje očekuje povlastice od države.
Onda one floskule o borbi protiv korupcije, državnička ocena „da je u modernim vremenima nemoguće biti političar koji svet posmatra kroz nacionalne ili administrativne granice, koje su ornamenti prošlosti". A. V. tekst završava sa "Dobrodošli u Srbiju budućnosti !"
A.V. je nesumnjivo na vlasti voljom većine građana Srbije koji izlaze na izbore. Nerazumljivo je zašto ljudi vole da ih premijer vređa i nipodaštava, ali to je stvar svakog pojedinca. Tek, kada u tim nordijskim zemljama, koje premijer toliko voli i poštuje, neko uplati aranžman u nekoj turističkoj agenciji, a zauzvrat ne dobije ono što je platio, prvo će da pokrene parnicu, a sledeći put će da ode u drugu agenciju.
(vreme.com)
Bonus video:
