Vest da je Specijalni sud u Beogradu osudio Miroslava Miškovića, srpskog biznismena, na 5 godina zatvora i novčanu kaznu od 8.000.000 dinara (65.000 evra), zbog navodnog pomaganja sinu Marku da utaji porez, niti je koga iznenadila, niti uzbudila. I samom Miškoviću, nakon tri godine po mnogo čemu čudnog sudskog postupka, presuda je toliko (ne)bitna da njenom izricanju nije hteo niti prisustvovati.
Otkuda tolika nezainteresovanost za završnicu, govorilo se, "suđenja veka" donekle objašnjavaju reči obrazloženja sutkinje Maje Ilić, a još više reagovanje na presudu Zdravka Tomanovića, Miškovićevog branioca.
"Nema dileme da je Miroslav Mišković pomagao Marku. On mu je rekao da kupi akcije po jednoj, a proda po drugoj ceni", kaže sutkinja Ilić, dajući tako "dokaze" cinicima da seire kako je vlasnik Delta Holdinga i jedan od najvećih srpskih tajkuna osuđen na zatvor i novčanu kaznu zbog "negativnog roditeljskog uticaja i nepravilnog vaspitanja sina".
"Ova presuda je pokazatelj da smo još daleko od nezavisnog i samostalnog pravosuđa. Ona nije rezultat dokaza, već nedostatka hrabrosti suda da se suprotstavi više puta javno izrečenim obećanjima političke elite naše zemlje da će se ovakva presuda i doneti", tvrdi advokat Tomanović.
Milioni za slobodu
Izjavom u svom stilu, njemu za pravo daje i sam premijer Srbije Aleksandar Vučić koji kaže: "Ja, kao predsednik Vlade, ne mogu da komentarišem sudske presude, mogu samo da kažem da je važno da državni organi rade svoj posao i u tom smislu ovo je značajan napredak u borbi protiv korupcije."
Miškovićev branilac, pak, ističe paradoksalnost presude: "S jedne strane, sud je oslobodio Miškovića za centralno krivično delo optužnice zbog kojeg je uhapšen i bio pola godine u pritvoru. A onda je, s druge strane, pronašao izgovor kako bi političke želje dobile odoru pravde i odgovarajuću formu. Sud je osudio Miškovića zbog toga što je navodno davao savete sinu kako da utaji porez i pritom takvu odluku nije bazirao na dokazima, već na pretpostavci da odnos sina i oca podrazumeva i savete o izvršenju krivičnih dela", tvrdi Tomanović, zaključujući da je ova presuda pravi pokazatelj odnosa moći između politike i sudstva.
Apsurdnost presude pokazuje i činjenica da je Miškovićev sin Marko, za krivično delo utaje poreza, takođe osuđen, ali na tri i po godine zatvora i, kao i otac mu, na novčanu kaznu od 8.000.000 dinara (65.000 eura). Svakako, odbrana će se žaliti na presudu, a tražiće i povraćaj 12.000.000 (i slovima: dvanaest miliona) evra jemstva, koje je Mišković dao da bi, nakon pet meseci, bio pušten iz pritvora.
Kada je krajem 2012. Miroslav Mišković uhapšen, zbog navodne zloupotrebe položaja u sopstvenim firmama, sam taj događaj je ocenjivan kao najvažniji korak u borbi protiv korupcije. Vučić, tada potpredsednik Vlade i koordinator svih službi bezbednosti, gotovo svečano je saopštio: "Srbiju nije, niti će moći niko da pobedi, pa neće ni Miroslav Mišković."
Nakon sedam meseci pritvora, biznismen je pušten iz Centralnog zatvora, uz rekordno jemstvo od 12 miliona evra, da bi potom usledilo suđenje, koje će, tokom bezmalo tri godine, imati brojne obrte i peripetije sve do sadašnje presude.
Suđenje vijeka
U početku, zadatak da vodi "suđenje veka" dobio je Vladimir Vučinić, sudija Specijalnog suda, da bi ga, nakon što se on povukao zbog pritisaka koje je trpeo, u decembru 2014. godine zamenila sutkinja Maja Ilić, pa je novo suđenje počelo u februaru prošle godine. Miroslav Mišković se sve vreme žalio da mu suđenje ugrožava zdravlje, da bi u decembru prošle godine bio i hospitalizovan, nakon čega je njegov postupak izdvojen.
U martu je Marko Mišković osuđen na tri i po godine zatvora, jer je njegovo preduzeće Merainvest utajilo porez u iznosu od 320.280.000 dinara (tri miliona evra), što će, prema presudi, morati da nadoknadi budžetu Srbije. Tom prilikom sutkinja Maja Ilić je iznela i da nema dokaza za optužbe o zloupotrebi položaja u putarskim preduzećima.
Slično obrazloženje izneće i sada, prilikom izricanja presude Miroslavu Miškoviću, oslobođajući ga optužbi za zloupotrebu položaja, odnosno za izvlačenje novca iz putarskih preduzeća. Praktično, Mišković je osuđen samo za saučešće u sinovljevoj utaji poreza, i to godinu i po dana više nego sam Marko.
Da bi ukupni dojam o vlasniku Delta Holdinga i sama situacija koja je u Srbiji stvorena sudskim postupkom protiv njega bili jasniji i precizniji, vredi znati da je Miroslav Mišković od onih biznismena koji su svoje prve milione stekli u vreme vladavine Slobodana Miloševića, a pravi procvat svojih imperija doživeli učešćem u privatizacijama svega i svačega nakon demokratskih promena. Prema nekim procenama, posle 5. oktobra 2000. godine Mišković je postao najveći investitor i vlasnik nekretnina, zemljišta i preduzeća u Srbiji i stalni rezident Forbesove liste najbogatijih u regionu.
Iako je sve vreme živeo u Beogradu, praktično je imao i ima status stranog investitora, jer je njegova Delta Holding u vlasništvu of-šor kompanije na Kipru. To mu je, kao drugim biznismenima sa ovih prostora, omogućavalo da u Srbiji ne plaća porez ni na kapitalnu dobit prilikom, konkretno, prodaje svoje banke, koja je, dakako, bila u vlasništvu of-šor kompanije sa Kipra.
A gdje se plaća porez?
Početkom 2012, nakon poziva predsednika Borisa Tadića da, pošto je trgovinski lanac Maxi prodao belgijskom Delezu, zbog "ekonomskog patriotizma" plati porez u Srbiji, Miškovićeva kompanija je saopštila da je porez na kapitalnu dobit uplatila na račun državnog budžeta. A onda je Tadić izgubio predsedničke izbore, na političkom obzorju Srbije snažno je zasjala zvezda Aleksandra Vučića...
"Srbijom neće vladati tajkuni, pa ni Miroslav Mišković", učestalo je ponavljao koordinator svih službi, obećavajući bespoštednu borbu protiv svakog kriminala i sveukupne korupcije. Tako je počeo uspon jedne političke karijere i raspad jedne poslovne imperije, za koju je već danas pitanje šta zapravo više znači. Na sajtu Delta Holdinga nalazim podatak da je u njoj nekada radilo 25.000 zaposlenih, a da ih je sada oko 4.300.
U svojoj završnoj reči, deset dana pre nego što mu je izrečena presuda, Mišković je naveo da je "kompanija izgubila milione, da mu je narušeno zdravlje i da ga tužilaštvo vređa svojim optužbama". Kazao je i da je "ranije mislio da je za Srbiju najvažnija dobra privreda", a sada zna da je to nezavisnost pravosuđa. Nije rekao šta je sve spreman da za tu nezavisnost uloži.
Srbija je država vladavine prava ... jačeg.
(Al Jazeera)
Bonus video:
