Svi dobro znamo da je sve što Vučić radi u interesu Srbije. Pa i ako nas bije, to su one “vaspitne ćuške” za dobrobit razmaženog deteta, što ih zagovaraju pojedini psihoterapeuti. Jer dete je prekršilo pravila koje je Otac postavio. I ako niste bili upoznati sa pravilima, i ako ih je Otac koliko juče osmislio i objavio u svojim tabloidima, to nije opravdanje za njihovo kršenje. A pravila, ako niste znali, služe da nam svima bude bolje. Za dve godine.
Srećom, izgleda da Srbija još nije spremna (ili dovoljno anestezirana) za potpuno bezakonje radi navodnog ostvarenja “svetle budućnosti” iz želja i snova Aleksandra Vučića. To je poruka koja je, nadam se, doprla do premijera posle slučaja fantomki u Savamali. Vučić je zbog buđenja pacijenta iz anestezije očigledno ozlojeđen i to pokazuju svi pokušaji relativizacija i stavljanja ovog slučaja u razne kontekste, poput “istražićemo sve fantomke” (u novijoj istoriji, pa ako treba i ove iz Savamale) ili “istražićemo rušenje, ali je važnije da istražimo ubistva” (koje ja i moji tabloidi označimo kao najvažnija u novijoj istoriji).
Savamala je, naime, prvi pokušaj da se iskorači iz dosadašnjeg sistema funkcionisanja, gde su nerazumne odluke “pokrivane” na brzinu sklepanim zakonima, a očigledne nezakonitosti zataškavane kvazipravnim tumačenjem propisa. Pa smo imali leks specijalis za Beograd na vodi koji je omogućio eksproprijaciju privatne svojine radi izgradnje komercijalnih sadržaja (što Zakon o eksproprijaciji ne dozvoljava), zakon koji poštarima zabranjuje da penzionerima nose penzije, umesto zakona kojim bi se regulisala visina penzija, ili objašnjenje da Zakon o zaštiti konkurencije ne dozvoljava da se objavi ugovor o upravljanju Železarom.
Vučić je dokazao da je od svih oblasti u koje se meša, pored manipulacije medijima, postao stvarni stručnjak u još jednoj - izmišljanju pravila kojima opravdava svoje postupke. Pa kada se ta pravila u završnoj obradi propuste kroz mašineriju kontrolisanih i manipulisanih medija, dobija se proizvod kao iz “Top šop” reklame - podiže rejting, dovodi investitore, uklanja neželjene tvrdokorne saradnike, saveznike, protivnike. Naručite odmah! Nagledali smo se takvih pravila, zakona i postupaka koji su “na živo” sprovođeni nad javnim resursima. Protiv većine tih slučajeva podizani su koliko-toliko glasni protesti koji su dopirali do malobrojnih profesionalnih medija, što ipak nije sprečilo da se igra sprovede po Vučićevim pravilima.
Pomalo su, međutim, “ispod radara” ostali neki potezi koje je Vučić vukao radi disciplinovanja svoje partije, odnosno istiskivanja Nikolićeve struje u njoj. Pre dve godine uspostavljeno je interno partijsko pravilo da niko ne sme da obavlja dve plaćene funkcije. Usledilo je smenjivanje i podnošenje ostavki, praćeno medijskim odobravanjem. Ko bi se požalio na jednu takvu meru? Istini za volju, naprednjaci su istovremeno odbijali da prihvate izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, inicirane od same Agencije, kojima bi se zabranilo istovremeno obavljanje dve javne funkcije, bile one plaćene ili ne. Možda ćemo jednog dana (ako je to uopšte bitno) saznati ko su bile stvarne mete tog partijskog pravila, s obzirom na to da je rejtinski domet bio manji od podnete žrtve, te ono izvesno nije doneto samo iz populističkih pobuda. Poznato je da nije dosledno sprovedeno, ali da su pojedini državni organi ostali obezglavljeni (neki bi rekli da bi u slučaju RIK-a, koji je godinu dana radio bez predsednika i sekretara i tako sproveo izbore za Savete nacionalnih manjina, bilo bolje da je tako i ostalo).
Najnoviji slučaj, još zanimljviji, jeste kroz medije plasirano pravilo da naprednjak na visokoj državnoj funkciji ne može istovremeno da bude na visokoj stranačkoj funkciji. Ko bi se protiv toga pobunio? Pa i pomenuti Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije propisuje da je funkcioner dužan “da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije”. A kako neko može istovremeno da se odgovorno i savesno bavi javnom funkcijom i napretkom partije? I tako je Vučić, postavio pravilo na osnovu kojeg je mogao unapred da eliminiše pretendente na stranačke funkcije koji mu nisu po volji, ali uživaju podršku “partijske baze” ili predsednika Srbije. I da pojasni da će biti čestih smena, jer mora da se “prekine princip da se na funkciji bude po 20 godina”.
Još jedno fluidno pravilo koje treba da pokaže da se sve radi po PS-u. Istina, niko se nije setio da upita da li će Vučić moći savesno i odgovorno da, osim funkcije premijera (u čijoj je nadležnosti i inspekcija svih toaleta u javnom sektoru u Srbiji), obavlja i funkciju predsednika stranke, a da ostanak na njenom čelu pravda time da iako nema rezultat “on se barem trudi i bori”.
Bonus video:
