Korupcija je centar civilizacijskog posrnuća ovog društva, glavni uzrok dna u čijem mraku bauljamo decenijama, a kako stvari trenutno stoje, bez izgleda da se u dogledno vreme iz tog živog blata iščupamo. Nelečena korupcija je metastazirala u apsolutno svako tkivo i svaku poru države. Ona je odredila vrstu ljudi koji će ispuniti stranke u Srbiji, pa smo dobili organizacije čiji je jedini cilj otimanje svih resursa društva i punjenje sopstvenih džepova. Takve cosa nostra interesne zajednice su stvarale sistem koji spolja podseća na državu, a čija je jedina suština uvećanje sopstvenog bogatstva na račun građana uništenog društva. Partije su fingirale ideologije i davale privid da biramo između nečeg na izborima. Naši glasovi su samo određivali koliki će procenat akcija koja stranka imati u vlasništvu nad resursima za pljačku.
Kada su potrošene sve teme i lažne dileme koje su se pauperizovanim biračkom telu mogle prodati, borba protiv korupcije i partijske pljačke bačena je narodu kao koska. Bivši radikal koji je sa skupštinske govornice pozivao na ubijanje sto Muslimana za jednog Srbina, bio deo stranke koja je tražila proterivanje Hrvata iz vojvođanskih sela, liferovala dobrovoljce na okolna ratišta, pa se jednog jutra probudio kao zakleti evropejac, veberijanac protestantske etike, te zapanjen ugledao srušen berlinski zid, čvrsto je stegao tu sočnu kosku, sve mašući njom pravde željnom narodu.
Glumljenje borbe protiv korupcije počelo je izborom jednog od tajkuna koji, izgleda, nije bio dovoljno prijatelj stranke kao kolege tajkuni. Stubovi Vučićevog režima su stavljeni u pogon - štampani i elektronski tabloidi kao artiljerijska priprema i rasturena sudska grana vlasti nazovi države su se svom silom bacili na ubeđivanje naroda da je borba protiv pljačke počela. Oba cilja su postignuta: narod je poverovao i popularnost poštenog borca protiv pljačke vinula se do stratosfere, a pojavio se i prazan prostor za prijateljske tajkune, rodbinu i kumove. Kako su rezultati vladavine izostajali, kako je ekonomski boljitak stalno odlagan za kraj naredne godine, kako je građanstvo počelo da sumnja da je posle četiri godine apsolutne vlasti za siromaštvo afričkog nivoa kriva samo prethodna vlast, kako je novo bogatstvo ljudi oko Vučića postajalo sve vidljivije, tako se vođa opet setio borbe protiv korupcije i rešio da nam ponovo mahne tom koskom.
U noći između petka i subote pohapšeno je osamdeset ljudi. Noć se sasvim uklapa u Vučićeve radikalske svetonazore. Mrak, uniforme, zveckanje oružja, lupanje na vrata, "otvaraj", bunovni ljudi, preplašena deca koja vire iz dečijih soba dok im odvode očeve ili majke. Poslao je i kamere da sve to snime, a besramno udvorički mediji da nam tuđe porodične nesreće što vernije prenesu.
Ministar policije, Doktor Stefanović, nam je ujutru sricao za šta su ti ljudi osumnjičeni. Tako smo saznali da su u najvećem broju krivična dela počinjena na teritoriji Vojvodine. Logično, pokrajinski izbori su za koji mesec. Najveći broj privedenih su iz interesne ogranizacije poznate kao DS. Demokrate su odmah reagovale. Akcija je okarakterisana kao politički progon. Na društvenim mrežama smo od njihovih funkcionera mogli saznati da su istrage za ta dela trajale godinama, da su se svi redovno odazivali policiji, sudu, da su neki do 19h u petak razgovarali s policijom, pušteni, pa u 4 ujutru na onakav način privedeni, dakle, da su noćna hapšenja samo predstava i zloupotreba policije i medija u cilju progona članova stranke. I taj deo je zaista teško osporiti.
Međutim, kako je vreme odmicalo, prateći izjave važnih članova stranke i hard core simpatizera, uočih da su im se argumenti protiv procesuiranja privedenih kretali u pravcu "nedostatak dokaza", "slučajevi pred zastarevanjem", "verujemo li vučićevom sudstvu" i tome slično. Za dan-dva se sve pretvorilo u "njihovi" protv "naših". Sama pljačka više nije bitna. Ta dela i hiljade drugih koja čekaju da zastare po nekim policijskim i tužilačkim fiokama više nisu bile u fokusu. Ne, jer su svi oni na istom poslu i duvaju u istu tikvu. A i simpatizeri više simpatišu kad ih pljačkaju naši, nego njihovi. Uostalom, naši slušaju mnogo bolju muziku. Moglo se deset godina vladavine iskoristiti za stvaranje civilizovanih institucija, naročito nezavisnog sudstva i profesionalne policije, moglo se bez osnivanja tabloida i plaćanja narodnim novcem za unutarpartijske i koalicione obračune, moglo se, pa se takva noć ne bi desila. Niti bi anticivlizacijska pojava kao ovaj režim danas ovako nepriskonoveno vladala. Ali lična korist je bila bitnija. Ovo je, valjda, bio samo sračunati rizik. A pažljivo građen i od svih stranaka unapređivan partitokratski sistem će još dugo, dugo donositi novac vladajućoj kasti i zemlju držati na civilizacijskom dnu.
Ako vam smeta, ako nećete da navijate i glasate, idite odavde.
Autor: Cult
Bonus video:
