Spisku srpskih strahova - strahovima od promaje, Zapada, Vučića, pomračenja Sunca, etc - pridružio se, izgleda, i strah od politike.
Na ovu pomisao strave i užasa navede me prilog u prenekovečernjem dnevniku TV N1 na kome ugledah jednog od spontanih organizatora građanskih protesta, pristalog nekog momka koji je na novindžikino pitanje ima li slučajno kakvih političkih ambicija, sa indignacijom odbacio i samu pomisao na tako nešto. Momentalno pritisnuh off na daljincu i zamislih sledeću scenu: pet minuta pred početka (bukvalno) večitog derbija Milojko Pantić izlazi na teren novoneizgrađenog Nacionalnog stadiona, centarforu tima - nazovimo ga A - potura mikrofon pod nos i postavlja sledeće pitanje - šta očekuješ od utakmice, a centarfor Milojku kao iz puške odgovara, očekujem pobedu, ali, znaš šta, mene fudbal uopšte ne interesuje.
Milojko, vidno uzibrećen, odlazi do klupe za rezerve i trenerima tima A (ima ih stopedesetak) postavlja isto pitanje - šta očekujete od predstojeće utakmice. Znaš šta, Milojko - kažu treneri - nas boli Crven Kurtz za fudbal, ali sigurni smo u pobedu i snažno podržavamo naš tim.
Budući da Pantić tim B očima ne može da vidi, kamoli da izveštava o njemu, umesto njega ja ću opisati stanje u timu B. Ovako dakle. Umesto jedanaest, tim B ima 254 igrača opremljena pancir košuljama, hokejaškim palicama i biber sprejevima, uz napomenu da su sudijska ekipa, delegati, cepači ulaznica, prodavci semenki i skupljači lopti listom na platnom spisku Vrhovnog Navijača kluba B, nemoj da vas đavo sad navrati na pomisao da je klub B pseudonim Crvene zvezde.
Sad napregnite ostatke imaginacija, pa stanje sa fudbalskog transponujte na politički teren i sve će vam biti jasno, mada čisto sumnjam da hoće, zato ću nacrtati - poslednji je čas (možda je već i prošao) da se prestane sa kerebečenjem, pripisivanjem sopstvene lenjosti i straha Vučićevoj nesposobnosti i zastrašivanima njegove kompanije i da se pristupi osnivanju stranke pod radnim naslovom NDS.
Već čujem potuljene glasiće: ali kako kad smo izgubili poverenje u (demokratske) stranke, a ja glasićima da je to zato što su demokratske stranke - na čelu sa DS - bile demokratske samo po imenu i na papiru dok su u suštini bile ustrojene u dlaku isto kao konkurentske, populističke partaje, samo s mnogo manje discipline i „s ljudskim likom“.
Što će reći da su sve do jedne - s izuzetkom DS-a u periodu 1999-2003 - bile organizovane patrijarhalno i sve su na čelu imale svemoćnog alfa mužjaka koji je, kako to biva, oko sebe okupljao uglavnom nesposobnjakoviće, dupeuvlakače i lopuže. Nisu, dakle, bile loše stranke, pa čak ni menadžmenti, kao ljudi i komunisti, loše je bilo njihovo ustrojstvo, zato ćemo sledećih dana održati kratki kurs organizovanja stranaka. A do tada utuvite da država može biti ustrojena kao Luna-park, ali da menažment čak ni nad takvom državom ne mogu preuzeti posetioci.
(danas.rs)
Bonus video:
