TV I DRUGE IGRE

Da komšiji crkne sloboda

Nebojša Medojević će za nekoliko mjeseci izaći na slobodu. Crna Gora neće ni za nekoliko decenija, sve dok njeni stanovnici ne shvate da društvene, političke i sve druge promjene počinju borbom za tuđa, a ne svoja prava
101 pregleda 0 komentar(a)
Nebojša Medojević, Foto: Boris Pejović
Nebojša Medojević, Foto: Boris Pejović
Ažurirano: 07.12.2018. 12:10h

Kad je početkom rata Vuk Drašković završio u beogradskom zatvoru, Liberalni savez organizovao je na Cetinju protestni miting. Nije tada bilo mobilnih telefona ni društvenih mreža, sva saopštenja LSCG-a završavala su u smeću državnih medija, a dnevnih privatnih nije bilo... Uprkos totalnoj blokadi, u prijestonici se okupilo desetak hiljada ljudi...

Podrazumijeva se, niko od nas očima nije mogao viđet’ Vuka Draškovića... Bio je žestoki nacionalista, prijetio da će svako ko podigne drugi barjak osim srpskoga ostati i bez barjaka i bez ruke. Liberali su, do tada ali i dugo po tada, za Vuka bili ustaše, izdajnici, Tuđmanove sluge, plaćenici Vatikana... Ne samo po tome, bio je mnogo bliži srpskom depeesu nego crnogorskoj opoziciji.

***

Za nas slobodne ljude, takvi su svi liberali bili čak i usred rata, a neki ostali i danas, on je bio samo uhapšeni poslanik i žrtva režima. Nijesmo mu tog dana secirali političku biografiju, niti smo se bavili njegovim porukama, naročito ne onim uvredljivim koje je upućivao nama.

Prosto, tražili smo slobodu za tuđeg poslanika zato što smo znali da je tim hapšenjem utamničena i sloboda svih koji su za njega glasali. Nije nam bilo važno što bi se i mnogi od tih birača, da su nas neđe sreli, dohvatili i naših ruku i naših barjaka... Znam, đeca koja su porasla pod ovom kolektivnom aMNEzijom teško će povjerovati, ali mi smo se borili i za njihovu slobodu...

***

Poslanik Nebojša Medojević utamničen je u relativno mirnodopsko doba, prošlog petka. Odmah po poništavanju odluka tzv. podgoričke skupštine, koje su inače poništene još prije 70 i kusur godina. Sve, osim one o ukidanju autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve.

Njeno stavljanje van snage pratilo je patetično pojanje montenegrinskih patriota. Zbog ljubavi prema CPC? Ma kakvi, u pitanju su odlični placevi na Primorju. Srpska crkva ih tamo ima masu, pa kad se to podržavi i utali - eto para za naredne izbore. I ostale marifetluke koji uz njih idu.

Taman kad sam očekivala da Medojević na proste činioce razloži duhovnu oblandu još jedne svetovne pljačke, on je saopštio da su oko Skupštine raspoređene jake policijske snage. Izvršna vlast opkolila je zakonodavnu, a niko od poslanika koji biraju tu izvršnu vlast nije umio, ili nije htio, da objasni zašto.

Odgovor je oko ponoći stigao sa ulice.

***

Formalno, Nebojša Medojević i njegov imunitet uhapšeni su zbog izjave, pred nekoliko stotina ljudi na fejsbuku, da je Specijalni tužilac primio mito od 100.000 eura. I svjedočio o tome dva puta, samo ne onako kako je od njega traženo.

Taj isti tužilac nikad nije ni saslušan na okolnosti da je, pred najmanje 300.000 gledalaca i čitalaca, tvrdio kako mu je, u drugom procesu, nuđen isti iznos novca. Zaštićen je tužilačkom funkcijom? Jeste, ali i Medojević poslaničkom.

Suštinski, Nebojša Medojević je u zatvoru zato što njegova priča, od crnogorskog do briselskog parlamenta, ruši temelje korumpirane vlasti i demontira bajke o opštem napretku. Toliko je bučan da više niko ne može da kaže kako nije čuo da je ođe uznapredovala samo pljačkaška privatizacija, trgovina otetom imovinom, rasprodaja domovine na hektare i kokainska privreda.

***

U neđelju, nakon pravnog veleslaloma Apelacionog suda, Marina Medojević pozvala je građane na protest. Otišla sam, brojno stanje slobodnih ljudi tokom tri sata variralo je između 2o i 5o. Nijesam ostala do kraja, da ne zaplačem pred drugima.

Za Nebojšom? Ne, on će, uprkos tome što su sudije već odzviždale produžetke ovog neregularnog meča, izaći na slobodu za dva mjeseca ili četiri. Crna Gora neće ne za 20, nego ni za 40 godina. Nema nade za državu koja ni nakon tri decenije neće da prizna kako je invazija njene vojske i paravojske na Dubrovnik - Cavtat ne pominjem iz subjektivnih razloga - bila okupacija, a ne oslobađanje.

***

Zar u Podgorici nema više slobodnih ljudi? Ima, ali je - sudeći i po ranijim iskustvima - davno prošlo vrijeme spontanih protesta. Sad čak i oni najslobodniji čekaju što će reći partije. Nije logično, ali je tako.

Zašto onda bar lokalni opozicioni aktivisti nijesu došli na protest, kad većina stranaka ima po stotinak u opštinskim odborima? Zato što ih nijesu pozvali lideri. A zašto ih lideri nijesu pozvali? Zato što su se skoro svi najmanje po desetak puta žestoko posvađali sa Nebojšom Medojevićem. Na opštu žalost, to je u moralno posrnuloj i politički zapuštenoj Crnoj Gori dovoljno da se zbog pojedinca zaboravi princip.

***

Kako bi na kršenje temeljnih principa trebalo da reaguju slobodni ljudi? Da ne izigravam ođe predavača, evo što je prof. dr Miodrag Perović - veoma česta, a još više bezrazložna meta Medojevićevih uvreda - napisao povodom prethodne najave pritvaranja poslanika zbog navodnog pranja novca:

- U demokratski nezreloj Crnoj Gori ima dosta i onih koji ne protestuju zbog Medojevićevog hapšenja iz neke vrste osvete. To je pokazatelj žalosnog stanja političke svijesti crnogorskih građana, koji nijesu u stanju da opšti interes nadrede sopstvenim emocijama - objavio je tada u Monitoru njegov osnivač.

Bilo je u tom tekstu i poučnih poruka za političare, šteta za njih - a naročito za nas - što nijesu htjeli da ih čuju:

- Ko ne shvata koliko su krupne posljedice igre sa Medojevićem, ne treba da se bavi javnom politikom - nacrtano im je geometrijski precizno.

***

A kako na kršenje Ustava i zakona, bez obzira na to je li u pitanju istomišljenik ili najljući protivnik, reaguje pravi političar, bilo je jasno iz priče o odbrani Vuka Draškovića na Cetinju. Za svaki slučaj, još jedan detalj.

Kad je poslanik radikala Aćim Višnjić teško optužio tadašnjeg premijera Mila Đukanovića, ako se dobro sjećam koristio je riječ lupež, u Skupštinu je stigao zahtjev da mu se oduzme imunitet. Organizovano je to navrat-nanos, pa je lider LSCG-a saznao tek kad je počeo prenos zasijedanja.

Slavko Perović stuštio se s Cetinja obarajući rekorde auto-trkača. Znao je da Višnjiću ne gine robija, čudo je ta podanička većina u crnogorskom parlamentu bila i tada. Uspio je ipak da održi antologijski govor o važnosti borbe za slobodu onih koji drugačije misle.

Davno su prošla ta vremena, decenijama smo svi na doživotnoj robiji. Ali, to ne može biti opravdanje što na protest zbog hapšenja Nebojše Medojevića u neđelju nijesu došli čak ni oni koji misle isto što i on...

P.S. Nijesam od onih koji pišu lako i namah, najmanje dva dana sam u potpunoj izolaciji. Zato nijesam vidjela kako je prošlo okupljanje protiv hapšenja Milana Kneževića. Nadam se samo da je bar nekome iz vlasti jasno kakve sve mogu biti posljedice oružanog upada izvršne vlasti u najvišu zakonodavnu.

Taj pravi državni udar ni veće sile ne bi lako preživjele, a kamoli mala Crna Gora koja je jedva pretekla i nakon onog izmišljenog.

Bonus video:

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")