Čitajući i gledajući Federalne medije, prateći strastvene rasprave na socijalnim mrežama nakon sjednice Parlamenta FBiH ispada da je mala Naša Stranka ustvari sama izglasala novi Zakon o radu, što naravno ne odgovara istini. To je samo dobro izrežirana manipulacija od strane svih učesnika ove igre.
Tako socijaldemokratske partije koje svakodnevno onanišu o radnicima i radničkim pravima i na tom talasu dobijaju glasove ovih dana nisu prozborile ni jednu suvislu misao o Zakonu koji su i same pripremale i branile ga dok su bili vlast.
Jalovi sindikati koji su po zadataku radnike držali daleko od bilo kakve rasprave o novom Zakonu organizovali su minorne i proteste koji sat pred usvajanje Zakona. Unaprijed osuđene na propast.
Premijer Federacije je bio brutalno i tupavo iskren, sad vam je kasno! Prethodno je priznao da će zaustaviti partijska zapošljavanja, ali jednako iskreno dodao da samo penzija i smrt mogu da smanje ogromnu, nakon svakih izbora, upošljavanu administraciju.
Civilni sektor i egoistični aktivisti standardno međusobno preuvrijeđeni i taman toliko ljuti jedni na druge da bi zajedno barem pokušali, Pokušali!!, da budu shvaćeni ozbiljno i od javnosti i od vlasti. Imali ste prilke da demonstrirate jak i složan građanski i radnički sektor, a uporno radite sve da to ne bude tako.
Politika u RS pred usvajanje istog ovog Zakona o radu huška Sindikat na polodavce, i tako stvara potpuno nebitni front u kome je glavni kriviac za srozavanje rada i stimulisanje nerada potpuno pošteđen, a to je definitivno aktuelna vlast. I aktuelna opozicija. Pošteni i normalni poslodavci u BiH su kolaternalna šteta i sve ih je manje, na uštrb političkog kapitala i političkih poslodavaca koji ne bi imali čim nos da obrišu da im nije politike s kojom su u visokoprofitnom talu.
Poslodavci koji su sada đubrad prema radniku, biće đubrad i dalje, i po bilo kom Zakonu.
Kolege radnici, ili ćemo zajedno opstati ili ćemo zajedno nestati sve ostalo je skupa zajebancija našim životom i našim godinama o našem trošku, a mi ovaj cirkus plaćamo.
Novi Zakon je mogao biti bolji. Postojeći Zakon je pak smeće i neupotrebljivo je štivo. Za par hiljada maraka potkupljivanja komisije se nakon par godina radnog staža možeš penzionisati za cijeli život. Sa jednako toliko novca možeš biti na bolovanjima godine i godine. Ako se jednom zaposliš u javnoj instituciji ma kako loše radio niko te ne može otjerati. Višak prava i to samo za odabrane.
Socijalizam i socijalističko uređenje smo na izborima devedestih većinski odjebali i otjerali. Obećavana nam je Švicarska i zlatne kašike. Prihvatili smo i povjerovali da ovi znaju. Glasali za njih. Velikom većinom. Dobili smo rat. 25 godina je valjda dosta.
Ne znaju.
Eto bar jedne poznate u ovoj jednačini.
Zakoni će se morati mijenjati i prilagođavati vremenu i ljudima i realnosti, jer vrijeme i okolnosti se mijenjaju. Prebrzo. Ovaj proces je permanentan i zahtjeva permanentnu aktivnost građana, zaposlenih i nezaposlenih, ne incidentno i kasno emotivno reagovanje.
Privremenost je, nažalost, naša sudbina.
Za najbolja rješenja se treba boriti. Svaki dan. Teško je ali će biti sve teže. Razjedinjeni ne možemo ništa, ujedinjeni vjerovatno nešto i napravimo.
Kreni od šta mogu uraditi Ja pa će odmah biti jače i to Mi.
Lekcije su tu da se ne ponavljaju iste greške, valjda jednom naučimo.
Povezujte se sa drugim radnicima, dijelite iskustva, informišite jedni druge.
Podržavajte jedni druge.
Reagujte ponekad i prije nego li bude kasno.
Solidarnost se ne podrazumijeva, na njoj se radi, i to teško.
Bonus video:
