Srbija je zemlja sa mladom demokratijom. Ustanovljene su osnovne institucije demokratije i može se reći da je završena prva faza demokratizacije društva. Prohodali smo. Ipak, daleko je to od onog što se danas zove savremeno demokratsko društvo. Imamo višepartijske parlamentarne i ostale izbore, imamo slobodu odlučivanja, ali permanentno sve te promene prati jedan trag slabe uspešnosti prvih koraka koje smo napravili. U čemu je stvar?
Naime, jedan od osnovnih ciljeva uređenja društva u demokratsko društvo jeste jasna vidljivost postupaka i donošenja odluka ljudi koji predstavljaju građane u različitim institucijama. Do danas, naše društvo vidi samo onu "svetlu stranu Meseca" demokratije i to nije dovoljno. Svest o onoj "tamnoj strain", čije se prisustvo da osetiti, ali ne i videti, jeste ozbiljan problem za napredak društva u Srbiji. Na izborima učestvuju političke partije, stranke, grupe građana i pojedinci, ali skoro svaki građanin prilikom izbora oseća prisustvo jednog dela vlasti koja definitivno ne učestvuje na izborima i čija volja i htenja ne polažu račune biračima. Odatle i sujeverje da postoji neka "sila" koja, izabrali ovu ili onu stranu, postojano odlučuje o mnogim događajima i odlukama. Neznanje je gadna stvar i iz tog neznanja potiče skoro uvek pogrešno promišljanje.
S druge strane, veliki broj političkih subjekata pokušava da nađe način da se suprotstavi ovom nevidljivom delu vlasti. Verujem da dok stoje za govornicama, političari osećaju tumaranje svojih strahova, baš od te ničim izazvane sile. Strašno. Jedni misle da su dovoljno jaki, drugi misle da će neko spolja pomoći u tom razobličavanju, treći misle... A jedino što bi trebalo da misle jeste: Kako makar malo osvetliti deo te "tamne strane Meseca".
I tu dolazimo do neophodne izgradnje institucija koje predstavljaju kontrolu kontrolora naših života i odluka. Savremeno društvo, sa svojim hitrim tehnološkim razvojem, sa mogućnošću kontrole svakog pojedinca, daje i mogućnost kontrole onih kojima je kontrola poverena. Da bi se tako nešto uspostavilo i dalo obećavajuće poštovanje političkih odluka i odluka birača na izborima, potrebno je smanjiti onaj pomenuti nevidljivi deo političkog establišmenta.
Posledice pasivnosti po ovom pitanju u Srbiji su više nego prepoznatljive. Naravno, s obzirom da je u pitanju mlado demokratsko društvo, veliki broj građana sve te posledice pripisuje trenutnom odabiru, nastalom iz nekad najdubljih strahova ili pak linije manjeg otpora. Odatle i ovaj naslov, u kome se pominje sujeverje. Odatle i apatija u procesu izbora, odatle i ona čuvena: "Svi ste vi isti". Verovanje da su svi političari isti jeste ravno verovanju da su svi muškarci, žene, psi, mačke i sl. isti. Lakše je tako nego reći: Ima tu nešto što mi nije dato da biram, a to nešto je posledica toga što je Srbija tek uskočila u pelene demokratije.
Zato je i "tabloidizacija" prisutna u velikom obimu u našem društvu. Tabloidi nude potkrepljenje sujeverja i daju potvrdu nebuloznom promišljanju stvarajući još jasniju sliku: Sila je tu. Neko će reći da je ovo XXI vek. I jeste. Samo što Srbija trenutno izgleda kao da ste nekom vladaru iz srednjeg veka ili još gore, dali kompjutere, mobilne telefone i sve blagodeti tog savremenog sveta. Otud i živimo u ksenofobiji i neprihvatanju savremenog sveta jer je teško suočiti sujeverne principe sa jakim institucijama društava razvijenog sveta. Posledica toga je napuštanje zemlje velikog broja ljudi, posebno mladih koji ne žele da učestvuju u mogućoj regresiji ukoliko se stvari u budućnosti ne promene.
Cilj demokratije da se odluke donose javno danas je u Srbiji shvaćen na nekom antičkom nivou "teatrokratije". Svest da se odluke makar delimično donose na nekom drugom mestu potiče i usled učešća ogromnog dela društva u prikrivanju sivog ekonomskog funkcionisanja, a u cilju preživljavanja. Ako se vratimo na savremenu tehnološku mogućnost kontrolisanja pojedinca, lako ćemo prihvatiti zaista opravdan strah od mogućeg osvetljavanja "tamne strane Meseca demokratije" u Srbiji. Dobro, najlakše je na to reći kako "tamna strana" postoji svuda. Pitanje je samo odnosa veličine osvetljenosti prostora u kome nema manipulacije. Pitanje je koliko je delanje svakog činioca društva javno.
Svako ko bude ikada pokušao da menja ovu situaciju, suočiće se sa velikim problemima. Ostaje vera, bazirana baš na sujeverju, a ne na nekim dokazivim činjenicama, da će se već nešto desiti. Da će se pojaviti Neko i razrešiti celu zavrzlamu, Neko pravedan, Neko... Zar taj Neko nismo mi? Zar nije ovo društvo sačinjeno od nas, od građana ove zemlje? Zar nisu ljudi koje biramo predstavnici koji zastupaju naše interese? Zar nije želja da se rad tih predstavnika učini što jasnijim, javnim? Zar onda ne bi "tamna strana Meseca" bila makar malo osvetljenija? Zar nismo spremni da izađemo iz "pelena" demokratije i zakoračimo u sledeću fazu? Zar nismo u stanju da sujeverje zamenimo razumom? Na nama je. Možda ona "sila" bude u tom slučaju pravog izbora, uz nas, pa makar to i bilo samo sujeverje.
(danas.rs)
Bonus video:
