Činjenica je da naši policajci za male plate jure velike kriminalce. U toj konstalaciji za njih nema mnogo motiva, ali njihov „poziv“ nije takav da je novac jedino gorivo koje ih pokreće. Valjda. Ovaj uvod ima za cilj da napomene kako ipak u toj policiji nije baš sve zaslužilo kritiku. Iz porodičnog iskustva znam da pred vjenčanje policija donosi organizatorima slavlja obavještenje da su odgovorni pred zakonom ukoliko neko bude koristio oružje tokom proslave, odnosno, ako se bude pucalo na svadbi.
Ako uzmemo u obzir brojna ranjavanja, pjane naoružane heroje koji se takmiče ko će više metaka da opali u vazduh tokom svadbe, policija ima za pravo što primenjuje zakon na taj način. Jer, to odsustvo vizije da što bi Rambo rekao: „Pod kojim uglom letiš u nebesa, pod tim te čeka hladna Trebjesa“, dovodi do toga da većina i ne zna zakone fizike, a da ne govorimo o naoružanju. Nebriga ljudi koji pucaju i odsustvo vizije da svaki metak mora negdje da završi ne da nije moralan čin, već je sramota koja zaslužuje svu osudu.
Zato i ne postoji zalutali metak. Svaki ispaljeni metak u vazduh je isto kao da ste pištolj uperili ka čovjeku. Ili kao što smo nedavno svjedočili, ispaljen metak u vazduh pogodio je djevojčicu koja se našla na putu od kuće do škole. Ništa ne abolira onoga ko je ispalio metak da nije ciljao djevojčicu, jer je na kraju nju i pogodio. To što je namjera ispaljivanja metka bilo slavlje, dokazivanje ili puka obijest to ništa ne znači djevojčici koju je pogodio metak i njenoj porodici. Ne postoji zalutali metak. Postoji samo metak.
Svi junaci koji tvrde da poštuju tradiciju tako što pucaju iz oružja tokom slavlja, neka se manu tog posla, pa neka poštuju tradiciju i njeguju ljubav prema oružju tako što će otići do Muzeja na Cetinje, pa kad saznaju nešto o oružju koje su koristili Crnogorci, neka se zapute u bibiloteku da iščačkaju još podataka o oružju iz knjiga. A zatim, ako misle da je sve to malo i nedostojno našeg oružja i tradicije, neka sjednu i napišu nešto novo o oružju i tradiciji, neka objave knjigu, umjesto što šenluče i pogađaju narod na ulici.
Ili možda neka kupe ćorce, municiju bez zrna, samo sa barutom, izgleda isto na snimcima i instagramu, samo što nedostaju meci koji lete i koji mogu da pogode nekog.
Sad slijedi dio u trećem licu autora o autoru, baš kao što su to radili kolumnisti krajem sedamdesetih u Jugoslaviji. Autor ovog teksta dobro zna o čemu piše, jer se u njegovoj porodici mnogo nišana profesionalno štelovalo, pomoću skala iz knjiga, mnogo je snajpera „upucavano“ i oružja popravljalo. Mnogo kundaka i korica napravilo. Ne fali obrazovanja što se tiče oružja, ali svi koji istinski poznaju oružje, čitaju Kalibar i poštuju pravila, nikad neće pucati u vis uludo, jer znaju pravila. Svaki ispaljen metak mora negdje da padne. Ili na nekoga.
Zato, ne postoji zalutali metak. Ne postoji slučajnost. Postoji samo kršenje zakona zbog kog treba hapsiti i oduzimati oružje onima koji se kriju iza tradicije dok pucaju i ugrožavaju nevine ljude.
Bonus video:
