Vidim da je Overlord održao sastanak sa predstavnicima takozvanih nevladinih organizacija, a negde pročitah da je na tom sastanku bio skloniji da sasluša "drugu stranu" nego da drži govorancije - novo mi je to bilo čuti, ali svakako zaslužuje da bude pohvaljeno.
Ako me pamćenje ne vara, Vučić je jedini srpski vladar koji se - bez spoljašnjeg pritiska, bar ne vidljivog - odvažio na takav čin. Tamo negde, devedesetih, Milošević takođe beše upriličio sastanak sa predstavnicima opozicije i studentskog pokreta, ali tada mu je gorelo pod nogama, a atmosfera na tom sastanku - početku blistave Đilasove karijere - beše ledena, otvoreno neprijateljska, kao, bože me prosti, službeni pregovori delegacija Severne i Južne Koreje. Često čujemo jadikovke o Srbiji kao nedovršenoj državi - koje su, fakat, razložne i na mestu - ali nikada nećemo čuti (ili ćemo čuti krajnje retko) priču o Srbiji kao nedovršenom društvu. Šta bi to bilo nedovršeno društvo? To bi, da kažemo, bilo društvo u kome su opšti interesi podređeni partikularnim, što možda i ne bi bilo toliko tragično da se partikularni interesi ne predstavljaju kao opšti, što u konačnici dovodi do propasti obaju interesa - i opštih i partikularnih. Treba li to da dokazivati. Nije li opšte stanje u Srbiji katastrofa? Nisu li pojedinačna stanja takođe katastrofa?
Nije to počelo sa Miloševićem, na čiji se, ionako prepuni raboš, upisuje i mnogo toga za šta nije kriv, odavno to tako ide, od početaka srpske državnosti, samo se poslednjih godina dibidus ogolilo u svojoj jalovosti. A kako vreme bude prolazilo, sve će se više ogoljavati.
Kako, dakle, dovršiti srpsko društvo da bi se i srpska država posle dva veka konačno dovršila? Apelovanjem na javnost? Akcijom Ministarstva kulture pod sloganom - Socijalizujte se, volite bližnjeg svog? Možda pendrekom? Ovo poslednje mi se čini kao najefikasniji metod, lično bih mu najradije pribegao, ali moji mladalački snovi o diktaturi odavno su završili u ropotarnici istorije, a ni međunarodne okolnosti ne idu naruku tom metodu.
Pa kako onda? Ustavotvornom skupštinom, eto kako. Ionako se šuška da će ustav biti promenjen, pa ko velim - možda pre promene ustava ne bi bilo loše da se svi mi promenimo, da svi džumle sednemo za astal, da raspravimo šta je Srbija, dokle seže, kakve su joj namere, kakve želje, a kakve mogućnosti, pa da napravimo novi društveni dogovor i na osnovu tog dogovora novu državu koja neće počivati na razvalinama mnoštva propalih država. Sad će drkadžije zagrajati: auh, to dugo traje, ko će sve iz početka? Možda bi to i potrajalo duže - mada ne mora da znači - ali ovako će potrajati još duže i uopšte neće biti dobro, ne nadajte se, đuturumi, pojavi delije koji dolazi niotkuda i rešava sve. Kad smo već kod toga, treba li nekom da se okreči stan?
(danas.rs)
Bonus video:
