Pre nešto više od godinu dana predsednik vlade reče da hoće "pristojnu i normalnu Srbiju bez blata, primitivizma", a istovremeno se televizije s nacionalnom frekvencijom, s izuzetkom RTS-a, sve vreme takmiče za šampiona primitivizma, dok se tabloidi i poneki Aleksandru Vučiću naročito odani internet portali, težeći da blatom okupaju njegove političke protivnike, doslovce guše u njemu. Trenutno "ružičasta" i "srećna" televizija ubedljivo vode i može biti da je ostvarena prednost nedostižna, ali prostački potencijal drugih televizija nikako ne treba potceniti.
Sve se to dešava dok televizijski novinari u informativnim redakcijama ili uopšte ne mogu ili jedva uspevaju da profesionalno obavljaju svoj posao. Naime, Brankica Stanković već godinama ima policijsku pratnju, pošto joj mafijaši prete smrću; Utisak nedelje je skinut s programa tek koji mesec pošto je predsednik vlade izrekao gore pomenute reči; Danica Vučenić je napustila novinarstvo; Ljubica Gojgić je prvo sklonjena s televizije na radio B92, da bi, usled činjenice da će i informativni program, po kojem je ovaj radio bio prepoznatljiv, uskoro biti ukinut, prešla na RTV; Olivera Kovačević još istrajava, iako uz pritiske, u bici za objektivno obaveštavanje javnosti. U štampanom novinarstvu par ozbiljnih dnevnika i nedeljnika brane novinarsku čast, iako ih predstavnici izvršne vlasti na različite načine pritiskaju, između ostalog, i tužbama sudu kada izgube polemiku koju sami izazovu.
Za sve to vreme, nema javnih rasprava o društveno bitnim stvarima. Tako se odjedared ispostavilo da pompezno najavljeni Beograd na vodi neće vredeti 3,5 milijarde evra, kako vlasti uveravahu, već svega 300 miliona, jer na potonju sumu glasi ugovor. Rđava ideja ostaće, hvala nebesima, većim delom neostvarena. Nesreća je, ipak, što ćemo verovatno gledati uvijeno falusoidnu grdobnu kulu i potrošačko svetilište, jer to je investitor zaiskao, a njegova se na periferiji kapitalističkog sistema ne poriče.
Šta tek reći što poznato nije o "navijačima" Zvezde i Partizana? Po ko zna koji put primenili su nasilje, kako jedni protiv drugih tako ujedinjeni protiv žandarmerije, zdravog razuma i građanske bezbednosti. Bolan je nedostatak volje vlasti da reši ovaj problem. Naime, iako je neporecivo nesposobna, ipak je bar jednom pokazala da državu niko ne može pobediti. LGBT osobe su npr. prošle godine prošetale gradom (doduše, brata predsednika vlade je nezakonito i neuspešno štitila vojska), kada je vlast rešila da to omogući. Ako je tako, onda bi ona trebalo jasno i glasno da poruči svojim prijateljima u upravama Zvezde i Partizana, a i svojim jaranima među vođama „navijača”, da kriminal - bilo finansijski bilo onaj u vezi sa trgovinom drogom ili onaj iskazan u tučama na stadionima - neće biti trpljen (bilo bi lepo da se zna zašto je dosad bio), te da će policija i pravosuđe konačno obaviti svoj posao. Treba ponoviti, niko neće kupiti ovakve klubove, jer oni su ogrezli ne samo u astronomskim dugovima, već i u kriminalu. Štaviše, privatizacija nije univerzalni lek, a prečesto je smrtonosni otrov, te država ne sme izigravati svoje društvene obaveze tako što će se u nju uzdati.
Pristojna i normalna država lako prepozna i brižljivo neguje ono što vredi, a rđava guši i zatire društvene vrednosti. Najnoviji primer ove pravilnosti ponudile su Francuska i Srbija. Prva je pre nekoliko dana najvišim državnim odlikovanjem, Legijom časti, odlikovala Olju Bećković. Bio je to dirljiv trenutak. Dirljivost je posebno u činjenici da je zvanična Francuska prepoznala ono što zvanična Srbija nije. Francuska je poslala jasnu poruku, jer Evropska unija, uz sve svoje nedostatke, uistinu baštini izvesne civilizacijske vrednosti koje zvanična Srbija, nažalost, ne razume. Otuda ne čudi da se od predstavnika koalicije na vlasti nije na svečanosti niko pojavio. Neki nisu želeli, a neki, čak iako jesu, nisu smeli pošto su ucenjeni. Tako je vlast priznala odgovornost za ukidanje četvrt veka emitovanog, uglednog i uticajnog Utiska nedelje.
No, ona ne bi smela ukidati kultne emisije, mafijaši ne bi smeli voditi navijače, već bi se morali naći u zatvoru, ne bi se smelo vladati pomoću ucenjivanja hapšenjem koalicionih partnera i opozicionih prvaka, jer kriminalce iz politike valja preseliti u zatvor, a najlepši delovi grada ne bi se smeli bez javne rasprave i javnog takmičenja ustupiti investitorima. Drugim rečima, privatni interesi vlastodržaca, njihove rodbine i prijatelja ili investitora nikada ne smeju ići na uštrb javnog odnosno opšteg interesa, barem tako važi u pristojnim i normalnim zemljama...
(Politika)
Bonus video:
