Dan nakon Sabora...
Pozivaš investitore da ulažu u tvoju zemlju, a istovremeno im šalješ poruku da ćeš u naredne 4 godine raditi na tome da se ona raspadne.
Izmišljaš neprijatelje plaćene iz Washingtona, a u tom istom Washingtonu moliš Međunarodni monetarni savjet na koljenima da ti odobre još jedan kredit koji će krvavo vraćati unuci naroda koji godinama "štitiš".
Sigurno ne tvoji unuci, za to si se pobrinuo, za to se jedino i brineš.
Moliš za kredite koji treba da održe privid redovnosti i funkcionisanja sistema, a šalješ poruku onima od kojih ih tražiš da radiš na tome da država koja je garant tih kredita nestane.
I onda ti već godinama ne dolazi niko do investitori klošari koje ni jedna ozbiljna zemlja ne želi, a koji tako neozbiljni, u dogovoru s tobom, svako malo zavaljaju grudu u koju se kuneš za stotine miliona maraka i nestanu, kao u jeftinim kaubojskim stripovima.
Čak se i ne pojave na grudi ti, a dobijaju milionske tužbe pred međunarodnim sudovima za nerealizovane projekte kraj kojih si se slikao i mlatio lopatama po imaginarnim kamen-temeljcima.
Ovdje više ne dolazi niko sa svojim parama. Dolaze samo slatkorječivi šarlatani, koji odlaze sa ovo malo naših.
A kad ostaneš sam, kada nakon još jednog dogovorenog tala od tvog raskošnog stola odu lokalni milioneri koje si napravio, tvoji dežurni tapšači po ramenu, postaneš svjestan da te samo jedna neisplaćena plata, koju daješ onima koji ti samo zbog toga daju glasove, dijeli od trenutka kada će glad da dobije zube, do trenutka kada će te pojesti sistem koji si sam napravio.
....jer, istorija pamti različite momente i događaje, ali samo jednu istost, raspolagati tuđom mukom nikad nije bila mala zajebancija.
(6yka.com)
Bonus video:
