Ne brukajte se više, ako boga znate. Omrkoste svađajući se.
Slušamo vas voljno i nevoljno danima i godinama, slušamo vas četvrt vijeka i više, i ništa od toga što ste obećali i što smo od vas čuli ne ostvariste. Naprotiv. Pričate jedno te isto da i kamen tvrdi ne može to da istrpi, a kamoli živ čovjek! Što je sa vama, gospodo narodni poslanici, ljudi? Vidite li, dobro vas vidjelo, da narodu od toga ništa bolje nije, zagorčavate mu ionako težak i pretežak život, što god rečete ništa se ne prima, ništa ne pomaže. Što je problem, gospodo, pa pričate davno ispričanu priču, narodu pamet presoliste, a “vjenčanje” s njim vam vrlo kratko traje - malo prije i posle izbora. I tako evo 25 godina. Vi ste, izgleda, zaboravili da će vas jednog jutra kad se “probudi”, jer spavanja je bilo previše, narod pitati: bijaste li vi oni poslanici što nam obećaste brda i doline i previše pravde i hljeba, a od toga prazno obećanje ostade? Izopštili ste se od njega kao da je gubav i tako mu život prođe čekajući neko vaše bolje sjutra.
Gospodo poslanici svih boja, svi problemi, koje ste, po mišljenju nas komunista, proizveli na ovaj ili onaj način i dalje su tu, samo ih vi lično ne osjećate kao ovaj narod, jer su vam primanja dovoljno dobra. Narodne vas muke ne pogađaju. Vaša neuspjela šminka ne može da sakrije pravo lice ekonomskog, političkog i svakog drugog stanja u Crnoj Gori. Kao što će antifašizam ostati vječno vidljiv, tako su rušenje SFRJ, socijalizma, fabrika i preduzeća i suštinske pravde i slobode ostale zasluge mnogih od vas.
Crna Gora je pokradena a i dalje je kradu, oblaćena i iskompromitovana, a narod, EH, TAJ NAROD, koji još drži do sebe sve to gleda, ćuti i gladuje jer su ga neki (kojima će taj isti narod suditi, ako se probudi) doveli do beznađa i gurnuli u ponor. Dok vi, tobože njegovi izaslanici, u poslaničkim klupama izigravate Homera ili Majku Terezu. I KAP i bez KAP-a, jedno je te isto elektrohajkačima, netrasparentnoj i pljačkaškoj privatizaciji, porezlijama...
Demagoškom pričom zamajavate sami sebe, a onda i sve nas, a na drugoj strani eliksir života polako ističe, pa je i sat odavno otkucao pet do dvanaest. I opominje da zemlju i narod treba spasavati, ali ne ovako kako vi to činite, već konkretno, na osnovu Ustava i zakona, zrelim i odmjerenim odlukama koje će značiti kraj istrajavanja na besmislicama, a početak novog i pravednijeg građenja društva i države. Mislimo da mnogi od vas u skupštinskim klupama nisu položili ispit odlučnosti pri rješavanju zadataka u ovih 25 proteklih godina, a obećali ste građanima CG.
Poštovana gospodo poslanici, shvatite da vas ovaj narod više i ne gleda, a sve zbog ispraznih tirada i demagoških floskula. Alarm za uzbunu zvoni, zove vas osiromašena i obespravljena radnička klasa, onaj bolesni čovjek i onaj do njega, i ona žena-majka koja ne može da liječi bolesno dijete - jer svi zajedno nemaju posla, para i života da sve to izdrže. A vi iz udobnih fotelja i skupštinskih klupa i dalje ponavljate jedno te isto. Zar je moralno, akademski, pravedno govoriti tako u hramu narodnom. Prestanite da se brukate, latite se nečega od čega se živi ili idite iz skupštinskih klupa. Lakše će biti i narodu i ovoj zemlji.
Bonus video:
