Živo me zanima kolika je populacija zaludnjaka u Crnoj Gori? Da li spadaju među veća plemena, poput Vasojevića, ili su neka vrsta društvenih autsajdera koji se moraju trpjeti, zbog Evope, naravno, kao recimo LGBT populacija? Kakva je budućnost zaludnjaka u CG? Hoće li proći kao hugenoti za Bartolomejsku noć, ili ih čeka svijetla, ali svakako zaludna budućnost?
Da li je zaista u Crnoj Gori svaki pokušaj da dođete do istine o bilo čemu - zaludna rabota.
Kada premijer poruči da su oni koje zanima šverc iz devedesetih zaludnjaci, ta bi se poruka teško mogla nazvati konstruktivnom. I politički korektnom. Imali smo - neostvarene, sramotne, frustrirane, a sada i zaludnjake. Još ako se dodaju vilenjaci, mogao bi čovjek pomisliti da je premijer nepovratno fasciniran tokinovskom naracijom. (Dodajte prsten i eto gospodara.) Što je, dakle, problematično u premijerovom odabiru nominacije? Smisao je - uplašiti zainteresovane. Koji će pošteni i patriotski nastrojeni Crnogorac razmišljati o konkretnoj stvari - švercu iz devedesetih - kada je premijer jasno rekao da to zanima samo zaludnjake.
Da li su zaludnjaci i oni koje interesuje što se desilo u Štrpcima? Svi su pozdravili hapšenje osumnjičenih za taj ratni zločin. Ali, kako selektirati epizode iz devedesetih čije osvjetljavanje pripada zaludnjacima a koje nezaludnjacima? Je li i priča o deportacijama - priča za zaludnjake. Ili su to “odradili” na drugi način?
Ko su “zaludnjaci” u Crnoj Gori? I ko određuje ko su “zaludnjaci”? Možda bi zbog jednostavnijeg razlikovanja na ulici zaludnjacima trebalo odrediti da nose neki bedž, ili kakav drugi jasan znak svog nesrećnog usuda. Sa žutom trakom bi sve izgledalo nekako jednostavnije. Odmah vidite s kim imate posla. Alo, zaludnjak, bježi odavde... Možda treba uvesti pravilo da, kada bude izgrađen autoput, zaludnjaci plaćaju skuplju putarinu. Kad već na vrijeme nisu shvatili upozorenje premijera.
Na kraju, izgleda da se sve svodi na laganu jednačinu - ako vas zanima neka epizoda koja baca nezgodno svijetlo na gazdu i njegov krug vjernih (i nezaludnih), onda ste - zaludnjak.
Zaludnjak ste i ako vas zanima - zašto bebe umiru u porodilištima, zašto je čitav jedan grad zagađen do nivoa razmišljanja o evakuaciji stanovništva, ako vas zanima kako se suđenja završavaju tako kako se završavaju, ako vas zanima zašto se ugasiše gotovo sva preduzeća, ako vas zanima zašto se u Crnoj Gori malo šta proizvodi, ako mislite da prodavanje magle ne treba da bude osnov nacionalne ekonomije, onda ste, jasno je, zaludnjak.
Niste zaludnjak ako na ovakve priče hitro “podviknete” - da se moralo švercovati zbog sankcija, da je tako sačuvana nacionalna ekonomija, socijalni mir i slično. Ali, ako, nakon toga kažete - OK, ali, izgleda da nije sve otišlo baš na penzije, sport i državu - odmah postajete zaludnjak. Učini li vam se da su oni koji su rukovodili tim poslom stekli značajno više no što su mogli tanušnim platama i sopstvenim poslovnim talentima, da je taj posao, dakle, napravio čitavu jednu, “novu” klasu, već ste jasno u zoni zaludnjaštva. A tu vam nema spasa.
Ovi što rade za Kolumbijce - to izgleda nisu zaludnjaci, no ozbiljni ljudi. Kao i oni Rusi. I oni i oni prije njih... Ko god je napravio kakvu golemu štetu Crnoj Gori nije zaludnjak. Nego rado viđen gost. I ozbiljan biznismen.
Kada premijer zapjeva - Uzalud vam trud, zaludnjaci - hoće li stati sve ostale pjesme. Hoće li svi zaboraviti sve? Ima li premijer moć Homerovih sirena, da se njegovom pjevu ne može odoljeti? Ili bi ga, možda, kakav verdijevski Hor Zaludnjaka ipak - nadjačao.
Mada, sad mi je već jasno - sva ova pitanja koja postavljam, otkrivaju samo jedno - nepopravljivog zaludnjaka.
Bonus video:
