Jedva se nekako odupreh nasrtajima uporne bankarske službenice da mi izda novu kreditnu karticu sa kojom bih, kako kaže, mogao da plaćam na odloženo, koristim popuste u nekim prodavnicama i ostvarim još mnoge pogodnosti. Branim se ja da mi ne treba još jedna kreditna kartica, jer jednu već imam, ali ona ne odustaje. Otprilike, glup sam ako ne uzmem kad mogu, to je prava stvar. Plaća se samo neka mala godišnja članarina, i to u ratama, a mogao bih da trošim mnogo više nego što imam. Kada sam je već iznerviran upitao zašto toliko navaljuje, objasnila mi je pomirljivim tonom da ima obavezu da ponudi karticu ili kredit svima koji na to imaju pravo.
Eto objašnjenja zašto nas čak zovu telefonom i ljubazno nude gotovinske kredite po kamatama koje vređaju zdrav razum i koje niko sa iole mozga u glavi ne bi prihvatio. Čak ni ono ofucano opravdanje gubitnika koji navodno nisu imali nikakvog izbora, nego su, eto, morali da uzmu kredit kako bi preživeli, ovde ne pije vodu. Koliko god da je nekome teško, potpuno je izvesno da će mu biti još teže kad dođe vreme da vrati banci ono što duguje i da ispuni svoje obaveze iz ugovora koji je, služeći se samo jednom polovinom mozga, nesmotreno potpisao.
Lako i jednostavno
"Uzmeš 100.000, a vratiš samo 150.000, pa to je nemoguće, jao što je to povoljno, ma gde to ima?" Postoji li uopšte veća sreća i blagodet nego što bi nam mogao doneti takav jedan gotovinski kredit?
Vratiš nekom bankarskom lihvaru čak 50 odsto više nego što si pozajmio i još te ubeđuju da si pametan i da si napravio sjajan posao. Ponude samo pljušte, a idu dotle i da na kućne adrese šalju ljudima obaveštenja da su im odobrili gotovinske kredite ili kreditne kartice koje ovi nikada nisu ni tražili i za koje nikakav zahtev nisu podneli. Lepo u pismu navedu visinu limita koji biste imali na kartici ili iznos kredita koji vam je odobren i samo vas pozovu da potpišete. Sve je toliko lako i jednostavno.
Ljudi se sa čuđenjem pitaju kako su takve stvari moguće i kako neko može bez njihove saglasnosti proveravati podatke u kreditnom birou, podatke koji bi trebalo da su lični i zaštićeni. E pa, očigledno da može. U bankama kažu da moraju da rade takve stvari, jer se zli klijenti sve manje zadužuju. Baš ih briga od čega će siroti bankari da žive. Nemajući kud, bankarski službenici pribegavaju svakakvim mogućim lukavstvima kako bi nam nekako namakli dužničku omču oko vrata. Sad su smislili i on-line odobrenja za kredite, a neki donose ugovore i na kućnu adresu. Samo da ih potpišemo i biće nam super. Ako nas je nešto i bolelo, nesumnjivo će tog trenutka prestati.
Bankarska logika je jasna. One koji su već uzeli nekakve kredite, a ne kasne sa otplatom i na vreme izmiruju svoje rate, pokušavaju da privole da pozajme još. Međutim, ono što su uradili jednom mladom bračnom paru u Beogradu, predstavlja vrhunac besmisla i svekolike gluposti koja normalnom čoveku stvara gorčinu u želucu, a istovremeno ga tera da se nasmeje. Vispreni službenik jedne poznate, ili makar kod nas poznate, inostrane banke pozvao ih je na kućni broj telefona i zatražio da razgovara sa njihovom jednogodišnjom ćerkicom.
Uđeš, izađeš i gotov si
Kada su ga ljudi preneraženo pitali zbog čega, on im je ljubazno saopštio da joj je odobrena kreditna kartica sa tim i tim limitom i da samo treba da dođe do matične filijale da je preuzme i aktivira. Neka ima dete da se provede sa drugarima i drugaricama u jaslicama. Da ne mora da prlja ruke gotovinom, a i da može da kupi kokice na rate bez kamate. Eh... Kako li se ovaj kolos ljudske misli osećao kada su mu odgovorili da je reč o jednogodišnjoj bebi, to verovatno samo on zna, ali meni je baš bilo smešno.
Premda se u svetu normalan život ne može zamisliti bez kreditne kartice, u Srbiji ih je izdato tek nešto više od milion. Ne treba biti preterano pronicljiv pa shvatiti da su glavni razlog za to previsoke kamate koje u proseku iznose blizu 30 odsto. Podaci iz kreditnog biroa kažu da je od 84 milijarde dinara odobrenog limita iskorišćeno manje od polovine. Takođe, ni trend zaduživanja, uprkos agresivnoj reklamnoj kampanji koja traje već godinama unazad, nije više naročito popularan. Ukupno je plasirano milijardu i 250 miliona evra, interesovanje je sve slabije, a sve je više onih koji ne mogu navreme da plaćaju rate, pa se dešava da neki ostanu bez ičega i završe "ispod mosta". Baš kao što smo svojevremeno ironično interpretirali slogan jedne reklame u kojoj se promoviše lakoća i jednostavnost odobrenja gotovinskog kredita - uđeš, izađeš i gotov si.
(Al Jazeera)
Bonus video:
