Umjesto da se uhvate u koštac sa sveprisutnom korupcijom, naši državni organi su trenutno okupirani prepravljanjem rokova u pokušaju da predvide koliko će im vremena biti potrebno u sledećoj za ispunjavanje obaveza iz ove godine. Evaluacija i revizija akcionih planova za poglavlja 23 i 24 jesu od suštinskog značaja za nastavak pregovora, ali aktivnosti na prevenciji i represiji korupcije moraju biti intenzivirane i ići uporedo. Ovo su dva paralelna i neodvojiva procesa.
Nova Evropska komisija je početkom novembra zvanično počela svoj petogodišnji mandat, a njeno imenovanje i predstavljeni prioriteti u radu već su podigli prašinu širom Evrope. U zemljama članicama Evropske unije zbog prvi put ”testirane” mogućnosti evropskih građana da svojim glasom utiču na izbor predsjednika ovog tijela. U zapadnobalkanskim okvirima zbog jasne poruke da nema pridruživanja dok ovaj sastav Komisije ”mjeri” napredak u reformama. Primjena ovog najnovijeg, pomalo neohrabrujućeg pristupa EU, ali zasnovanog na realnoj procjeni napretka u zemljama kandidatima za članstvo, na crnogorski kontekst implicira niz zaključaka.
Crna Gora nije iskoristila prvi pozitivan talas u procesu pregovora koji je dobila privremenim zatvaranjem dva poglavlja, otvaranjem dodatnih deset, uključujući i dva najzahtjevnija koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ovo ”zahvaljujući” tome što je 2014. godina obilovala neispunjavanjem mjera iz akcionih planova za poglavlja 23 i 24, kršenjem rokova, modifikovanjem aktivnosti i odsustvom opredjeljenja da se određene mjere uopšte realizuju. Zbog toga, umjesto da se uhvate u koštac sa sveprisutnom korupcijom, naši državni organi su trenutno okupirani prepravljanjem rokova u pokušaju da predvide koliko će im vremena još biti potrebno u sledećoj za ispunjavanje obaveza iz ove godine.
A te obaveze su se odnosile isključivo na unapređenje zakonskih rješenja u ovoj oblasti. Stoga u 2015. treba očekivati dodatne pripreme za institucionalizaciju Agencije za borbu protiv korupcije, sprovođenje neispunjenih aktivnosti iz Strategije za borbu korupcije i organizovanog kriminala koja ističe krajem ove godine, umrežavanje i jačanje saradnje između postojećih organa kojima nedostaju kapaciteti i neophodne nadležnosti za nepristrasan i nezavisan rad.
Sve, samo ne procesuiranje slučajeva, posebno onih na visokom nivou, na kojima Evropska komisija insistira u izvještajima o napretku iz godine u godinu. Evaluacija i revizija akcionih planova za poglavlja 23 i 24 jesu od suštinskog značaja za nastavak pregovora, ali aktivnosti na prevenciji i represiiji korupcije moraju biti intenzivirane i ići uporedo. Ovo su dva paralelna i neodvojiva procesa.
Čini se da je period od pet godina, u okviru kojeg neće biti pridruživanja, pravi test ozbiljnosti institucija u pravcu prevazilaženja dosadašnjeg ”privida reformi” i obezbjeđivanja mjerljivih rezultata. Jasno, perspektiva integracije i dalje ostaje glavni pokretač reformi u borbi protiv korupcije, reformi pravosuđa, unapređenju ljudskih prava.
Prevedeno na privremena mjerila Evropske komisije za napredovanje u procesu pregovora: Crna Gora treba da uspostavi inicijalni bilans ostvarenih rezultata u efikasnoj i efektivnoj istrazi, gonjenju i presudama u slučajevima korupcije. Crna Gora treba da sprovodi i procjenjuje uticaj mjera preduzetih u cilju smanjenja korupcije u osjetljivim oblastima i preuzima korektivne mjere kada je to potrebno, uključujući disciplinske i krivične mjere u slučajevima identifikovanih nepravilnosti. Crna Gora treba da obezbjedi adekvatnu uključenost civilnog društva u razvoj, sprovođenje i nadzor politika.
Ovih dana se evropski zvaničnici utrkuju u slanju poruke da Crna Gora ne treba da bude demotivisana najavljenom dinamikom proširenja. Nema razloga za brigu. Crnogorske državne organe ništa ne motiviše kao daleki rokovi.
Bonus video:
