Tabloidi u nedjeljnom ritmu proglašavaju da je predsjednik Vučić na ivici da bude ubijen ili barem srušen državnim udarom. Kako se tobožnja krhkost predsjednika uklapa u propagandnu sliku prema kojoj je on jak i nepobjediv?
Gord i pokisao za govornicom dok drugi iza njega tonu pod kabanicama, sam, nepokolebljiv i nedodirljiv. Vrhovni komandant. Slika koju Aleksandar Vučić širi o sebi u potpunosti odgovara prošlonedeljnom prizoru iz Kraljeva tokom antiterorističke vežbe „svih bezbednosnih snaga Srbije“. Vučić, onaj koji nad svime bdije, kara ministre i pokazuje stranim ambasadorima gde im je mesto, živi od dojma da je jak, tako jak da je jedino on i bitan.
On bi, ukratko, da bude car i da ga svi takvim poimaju. „Jedan čovek, jedna misao, jedna odluka, jedan gromobran za jedan narod. Kao što je bio Napoleon, kao što je bio Hitler, Staljin…“, rekao je u jednom intervjuu glumac Milan Gutović, u svom maniru za koji se teško dokučuje da li je sarkastičan.
Ali kakav je to car čiji život svakog trenutka visi o koncu? Ako se prate režimski tabloidi - oni što pišu samo uz dopuštenje sa najvišeg mesta - Vučića praktično svaka šuša može da ubije kad hoće. Broj pripremanih atentata i državnih udara više se ne može ni izbrojati.
Jednog dana se sva opozicija ujedinila da mu „skine glavu“, što je začinjeno fotomontažom sa namaknutom omčom oko Vučićevog vrata; drugi put ga je osam ubica čekalo kod Jajinaca, pa su se zaverili američki i neki drugi ambasadori, pa onda Rusi i njegovi naprednjaci, pa „Šiptari“, „Ustaše“ i „Balije“, tu su jašta i CIA, MI6 i drugi sumnjivci.
„Igra se na biblijski arhetip – on je David. On je objektivno slabiji, ali je njegova hrabrost tolika da će pobijediti sve sile koje su se protiv njega zavjerile“, kaže za DW sociolog Jovo Bakić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
„Tu i tamo Vučić sam podgrije to da razne mračne sile žele da ga spriječe da uradi dobro za Srbiju. Onda, razumije se, njegovi tabloidi po komandi temu razvijaju dalje. Cilj je da se stalno stvara psihoza o njegovoj navodnoj životnoj ugroženosti“, dodaje Bakić. „To je magla koja se namjerno podiže da bi se narod bavio time kako je neustrašvi vođa spreman da uradi sve za Srbiju pa i da žrtvuje svoj život.“
Premda naš sagovornik ukazuje da se jedna te ista metoda vremenom izraubuje - svi znamo šta je bilo sa dečakom koji je vikao „vuk, vuk!“ - izborni rezultati, tiraži i gledanost režimskih medija metodi Vučićeve propagande i dalje daju za pravo. Jedan je Kraljevčanin ovom novinaru ispričao scenu kojoj je prošle sedmice, posle pomenute antiterorističke vežbe i Vučićevog govora, svedočio sa terase.
Grupa pokislih penzionera sa gedžetima SNS promiče i međusobno se bodri: „Hoće da ga ubiju, ali malo morgen.“
„To što nama deluje smešno, bedno ili tabloidno u stvari je ozbiljna političko-marketinška strategija. Pre svega zato što konstantno traje i što nedeljno imamo bar jedan ‘lov’ na predsednika“, smatra novinarka Tamara Skrozza.
Osim dizanja cene predsedniku i kreiranja tenzije, ukazuje ona za DW, ovako se diskredituju neistomišljenici koji tobože ne znaju ništa drugo nego da se urote da ubiju Vučića. „A on, s druge strane, odoleva i pri tom se ničeg ne plaši“, navodi Skrozza poentu cele strategije.
Iznad svakog naslova o novoj smrti Aleksandra Vučića pomalo lebdi i prizvani duh Zorana Đinđića. On je zbilja ubijen, o čemu se sve zna, ali se režimska piskarala uporno trude da se zaboravi kako je tačno bilo. „U tabloidima se sve to predstavlja drugačije jer Đinđića su, po onim teorijama zavere, ubile strane obaveštajne službe kada je rešio da ne da Kosovo, a sada iste rade o glavi Vučiću. Tako se uspostavlja matrica“, kaže Jovo Bakić.
A pravila i teme u matriksu uvek određuje onaj koji ga je kreirao. U Srbiji je tako, dodaje Bakić, primarno pitanje ekonomskog razvoja i socijalne nejednakosti. „Totalne neuspehe Vučić zapravo zabašuruje što velikim lažima, što stalnom kampanjom oko ubijanja i raznim drugim ludostima koje se prikazuju po televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.“
Ta je propaganda, primećuje ovaj sociolog, pogubna po srpsko društvo, ali u izvedbi profesionalna i dobro usmerena na publiku tabloida i lakih televizija, istu ona koja uporno glasa za Aleksandra Vučića. Stara trenerska mudrolija kaže da se taktika koja pali nikada ne menja i neće proći dugo pre nego što režimski mediji ponovo proglase Vučića skoro mrtvim.
(Deutsche Welle)
Bonus video:
