SLIKA PRVA: ĐAK
Sjećate li se onog starog vica: pitali Muja je li čitao „Na Drini ćuprija“, a on odgovorio: „Ćuj, bolan, ćito! Ja odo po njoj“? Koliko god da je star, negova poruka je i danas aktuelna. Mladež bi kazala: evergrin.
Pitam tu skoro jednog podgoričkog maturanta da li je čitao „Derviš i smrt“, a on se skoro prenerazi: - Zašto bih čitao, kad sam gledao predstavu?
Sad se i ja začudih, skoro zabezeknuh, pa onako oprezno: - Čitate li štogod na maturi za lektiru od beletristike?
-A, šta Vam je to beletristika?
-Lijepa književnost.
-A, književnost – počeša se po glavi. - Iz književnosti treba da učimo interpretacije.
- Da učite interpretacie? Kakve interpretacije? - sad se i ja počešem (po glavi).
- Interpretacije - to su Vam prepričane knjige nekih književnika.
- Ne meni – uzjogunih se – nego vama, djeci, mada ne bi trebalo ni vama. A te knjige – čitate li njih?
- Ko je lud da čita onolike knjižurine, kad ima sve kratko prepričano!
- Misliš, interpretirano.
- Pa da, interpretirano.
- I tu pojmite dubinu misli, poruke, osjetite raskošnu rečenicu, pitku, neki put sočnu riječ, slap riječi, kompoziciju, lijep stil pisca…? - navalio ja ko mutav na telefon.
- A, šta vam je to stil? – prekide me.
- Nešto kao stajling, samo malo ljepše. Nego, osim interpretacija, čitate li išta dugo od literature?
- Čitamo i čatujemo povazdan sa fejsa i sa tvita.
“A, sa papira?” – htjedoh da pitam, ali odustah. Vidim nema mi utjehe, pa krenem na nešto možda lakše, privlačnije:
- Imate li dom omladine; ranije, kao djeca jeste li imali dom pionira, odnosno dječji dom?
- Zašto? Šta bi nam?
- Da organizujete likovne sekcije, literarne, šahovske, dramske..., da se upoznajete, družite… Odlazite li ikad na izlete na planinu, na more, na jezera …? Zakazujete li turnire u fudbalu, stonom tenisu …?
- Pa, zakazujemo tuče preko fejsa, to je sada kul.
- Dobro, (mislim: nije dobro!) nego zaboravio sam: šta ono bješe kul?
- A, kul? Kul...pa svaki kulov zna šta je kul. Kul je, kul je ... kul je in, kao IN televizija – poskoči on ozaren od uspjeha.
- Malo gledam televiziju. IN nimalo. Ja sam uglavnom aut. U svakom slučaju hvala ti na objašnjenju.
- Hoćete reći: hvala za objašnjenje, kao hvala za pažnju – poduči me on slavodobitno. - Hvala i Vama.
- Nema na čemu, htjedoh reći, nema za čemu – odgovorih.
(„Mili Bože, na svemu ti hvala, šta to čini Crna Gora mala?")
SLIKA DRUGA: UGLEDNI BIZNISMEN
Prođem tu skoro pored nekih bivših kolega sa posla. Pokraj njih službeni džip. Dvojica su univerzalci. Najobrazovaniji. Čačanski akademici. Trust mozgova! Inače, vjerni poštolozi. Sve rade. (Sveznalice, ne svaštočine.) Između ostalog, osim aktivnosti u politici, bave se preprodajom takozvanih mill diploma. (Nije milo, već mill.) To su “kupljene diplome bez ikakvog učenja i laboratorijskih vježbi”.
U zakonodavstvima razvijenih zemalja taj postupak se smatra kriminalom, dok se kod nas, izgleda, smatra legalanim biznisom. Nisu falsifikovane, već kupljene. Bečelor, specijalističke, master, doktorske … Strukovne, akademske ... Sve po želji i prema džepu. Ima i onih koje nisu kupljene. Te su poklonjene. A, darovnom se konju zubi ne gledaju. Katkad ima i otetih. Iz mlina, (mill: mlin), umjesto brašna, ispadaju samljevene diplome iz Niš, iz Čačka, Babušnice, Trbušnice …
Ni Crna Gora nije daleko! Postade zemlja sa više diploma, nego stanovnika. Sve pr, dr, mr, sr,… (Ako nemaju hljeba, neka jedu kolače, pardon, neka kupuju diplome - Marija Antoaneta.) Tek što su one kul i in kod nas. I hit. I u trendu. “Sve je uredno zavedeno, protokolisano …” – kažu koordinator i njegov sabrat.
- Hoćete li meni prodati bar jednu? – pitam.
- Nemaš ti tija para – odgovara sabrat.
- A da podignem kredit, pa na rate? – ja uporno.
- Ni tako.
- A na akcijsku prodaju, sa popustom?
Ostah bez odgovora, razočaran, pomalo diskriminisan i mnogo intelektualno i stručno osiromašen.
SIKA TREĆA: PROFESOR POLIGLOTA (YouTube)
Došao nam glumac Žerar Depardje, počasni ambasador crnogorske kulture, da nas malo kulturno uzdigne. Zlobnici kažu da je za početak uzdizanja urinirao po podu aviona uzdignutim … (onako kulturno). Prethodno “zbrisao” od svog suda zbog vožnje skuterom u pijanom stanju i zbog mlaćenja vozača. Takođe kulturno.
I odrekao se državljanstva svoje zemlje. Patriotski. Takorekuć domoljubno. Domaćin mu ministar kulture (nije počasni, već časni), profesor i poliglot. Ministar – profesor mu se obraća na besprekornom francuskom: “S ove strane, Žerar”, a Žerar odgovara na čistom crnogorskom: “Spasiba”. Demonstracija obrazovanja.
Kakvi profesori, takvi i đaci.
Bonus video:
