Pesma „Goodbye, America“ iz 1985. bila je kultni hit ruskog rok-benda „Nautilus Pompilius“. Ova melanholična himna prozapadno orijentisane generacije „Perestrojke“, na neki način je rastanak sa američkim mitom. „Tvoj dotrajali džins postao mi je suviše tesan“, ili „dugo su nas učili da volimo tvoje zabranjeno voće“ - stihovi su pesme tog rok-benda. Nacrt zakona koji je dogovoren ovog ponedeljka (16.4.) na hitnom zasedanju Saveta ruske državne Dume, takođe bi mogao da se nazove „Goodbye, America“. Tekst zakona se ogleda u pesmi, samo na drugi način. Tako bi američko „voće“ ponovo moglo da bude zabranjeno u Rusiji. Nacrt zakona prošlog petka je dostavljen predsedniku parlamenta Vjačeslavu Volodinu i predsedavajućima sve četiri poslaničke grupe, što je trebalo da demonstrira jedinstvo. Bio je to ruski odgovor na sankcije koje su SAD uvele Rusiji 6. aprila, najstrože od aneksije Krima 2014. Merama protiv ruskih top-menadžera i visokih državnih zvaničnika, Vašington je očigledno pogodio nerv, što su dobro osetila ruske tržišta akcija i deviza. Kao razlog za uvođenje tih ograničenja Amerika je navela „opake ruske akcije“, ne samo u Ukrajini, već i u Siriji.
Rusija je reagovala na CAATSA-zakon koji je američki Kongres usvojio u leto 2017, a kojim se pravi zakonska osnova za sveobuhvatnije sankcije. Pritom obim trgovine između Rusije i SAD nije posebno veliki: 24 milijarde dolara u 2017, prema podacima ruske državne agencije RIA. Rusija prema tome prodaje mnogo više nego SAD - 17 milijardi naspram sedam. Upravo zbog toga, teško je da Moskva može da pogodi osetljivu tačku Vašingtona.
Ograničenja se, između ostalog, odnose na američke poljoprivredne proizvode, namirnice, alkohol, duvan i medicinski preparati. Izuzeti su samo lekovi za koje ne postoji ruska zamena. Kontroverzno je pak nedavno bilo to što je jedan poslanik u TV emisiji predložio da se, umesto američkih lekova, kao alternativa koristi hrastova kora ili glog. Na društvenim mrežama pobrao je mnogo negativnih komentara, nakon čega je rekao da se šalio.
Ovim zakonom mogla bi da se okonča i saradnja sa SAD na polju atomske energije, avio-industrije i raketne tehnike. U Moskvi se kalkuliše kako bi to moglo dobro da pogodi američkog proizvođača aviona Boing, s obzirom na to da ta firma uvozi titanijum iz Rusije. Takođe bi mogla da se obustavi ili ograniči prodaja retkih metala. Kada je reč o raketnoj tehnici, zakon bi mogao u nepriliku da dovede američkog privatnog preduzetnika za svemirske letove United Launch Alliance, jer je i to preduzeće upućeno na saradnju s Boingom. Njihovi nosači raketa Atlas V koriste ruske motore tipa RD-180. Uz to je Kongres SAD, nakon aneksije Krima, pozvao domaću vazduhoplovnu industriju da više ne kupuje motore u Rusiji. Međutim, zbog nedostatka alternative, saradnja se nastavila.
Zato ruski zakonodavac želi da u državnim službama ograniči upotrebu američkih softvera. Time je najviše pogođen Majkrosoft, jer su njihovi proizvodi instalirani u najvećem broju ruskih kancelarija. Još je doduše nejasno šta se konkretno mislilo sa Članom 11 tog Zakona. Reč je o kraju „ekskluzivnog prava na marke“ u odnosu na robu koju određuje vlada. Neki posmatrači spekulišu da će Rusija tako da dâ odrešene ruke pirateriji. Novim zakonom bi takođe bilo otežano putovanje i poslovanje američkim građanima u Rusiji.
Prvo čitanje nacrta zakona predviđeno je za 15. maj. Pretpostavlja se da će taj dokument vrlo brzo proći sve instance, da će ga predsednik Putin potpisati i da će on zatim i stupiti na snagu.
(Deutsche Welle)
Bonus video:
