Mora da je Vučić dosad bio ubeđen da je okružen potpuno lojalnim, mada nesposobnim ljudima, i da je dovoljno da on sam bude sposoban i pametan za sve njih.
Ali, dok je bio opkoljen demonstrantima u zgradi Predsedništva, morao je da posumnja da li su mu baš toliko odani, koliko su nesposobni. Svi Vučićevi bliski i dalji saradnici prolaze stalne javne testove vernosti - dajući što luđe i što besmislenije izjave, kojima pokazuju koliko im je stalo do šefa. Ali, time samo hrane crv sumnje.
I zato će Vučić možda ponuditi opoziciji oročene izbore, nešto pre redovnog termina u proleće 2020. - da svi u SNS i oko SNS-a, budu u istom problemu. A to je šta će biti sa njima, njihovim nameštenjima i poslovnim i ličnim interesima. Vučiću su sada izbori ostali jedino političko sredstvo, kako protiv opozicije tako i kao način da očuva redove svoje mega partije u koliko toliko upotrebljivom poretku.
Tačnije, nisu mu potrebni izbori sami, to je i dalje faktor visokog rizika. Ali jesu, kao deo igre zahteva i rokova. To je i dalje jedini odgovor koji on ima na zakazivanje „dana d“ - demonstracija u Beogradu 13. aprila. I njegov otpozdrav na zahteve opozicije i demonstranata da podnese ostavku i raspiše izbore na svim nivoima.
Jer, naprednjaci osećaju da klize nadole, što se više trude da to ne pokažu. Imaju četiri meseca vikend demonstracija u Beogradu i gotovo svakoj varoši u Srbiji. I imaju i Boška Obradovića koga ne mogu dovoljno propagandno da oštete, i za koga znaju sada izvesno, da će jurnuti već negde, da li na Merdare, da li na TV Pink, okružen saborcima koji će ga prenositi uživo na Fejsbuku.
Na toj mreži je u Srbiji oko 4,5 miliona ljudi i jači je kanal uticaja od bilo koje televizije. Ako ponovo odgovore hapšenjima, možda neće imati sreće kao prošle sedmice kada je Dragan Đilas otputovao iz Beograda, a Jelena Anasonović najavila da se demonstracije nastavljaju istim ritmom jednom nedeljno.
Kad su dakle, vođe opozicije i demonstranata odlučili da smire protest, umesto da ga radikalizuju pred zatvorom i policijskim kordonima.
A tumačenja u javnosti da su i Vučićeva vlast i Đilasova opozicija dva lica iste oligarhije ne daju nikakav odgovor kako će se zavrišti demonstracije, šta će biti sa Vučićem i SNS, i naravno, šta će biti sa građanima, koji još veruju da se nešto može menjati i promeniti.
Oligarhija je, ne treba da zaboravimo, jugoslovenske prirode - svi oligarsi su se uzdigli u ratnom raspadu Jugoslavije. I njihovi sukobi moraju imati taj karakter, što znači da u tim bitkama uvek ima više od tri zainteresovane strane (dve protivničke grupe i građani). A izbori, kad se dese, obično krunišu ishod rata koji se između njih već odigrao.
Bonus video:
