Evropljani su ovih dana imali premijernu priliku da obeleže dvostruki Dan D – tradicionalni i novokomponovani.
Prvi, tradicionalan, kao ponosno sećanje na iskrcavanje saveznika u Normandiji kada je 6. juna pre 75 godina počeo pobedonosni pohod za oslobađanje zapadne Evrope od nacističke okupacije. Drugi, novokomponovani, doživljen kao Dan D(onald), zbog turneje američkog predsednika Donalda Trampa, dobrim delom posvećene podsticajima da se Evropa “oslobodi” svoje Unije, stvorene za učvršćivanje mira i demokratije.
Još i pre dolaska u London - koji je prethodio predviđenim komemorativnim počastima u Francuskoj povodom internacionalnog žrtvovanja i trijumfa u Drugom svetskom ratu - šef Bele kuće je doprineo utisku da njegova misija može da se označi kao pomenuti alternativni Dan D(onald). U više navrata su on i njegovi saradnici sugerisali da je za Britaniju bolje da se otcepi, makar i bez dogovora, od Evropske unije. I da, kada se “otarasi tih okova”, može da povrati svoj “puni suverenitet”, koji će biti ojačan obogaćivanjem “specijalnih odnosa” (kovanica Vinstona Čerčila) sa SAD.
Nemojte da EU platite 39 milijardi funti koje ste joj dužni na osnovu još neratifikovanog sporazuma umesto odlazeće i “meke” Tereze Mej na čelo vlade izaberite nepopustljivog Borisa Džonsona i u Brisel pošaljite najtvrđeg pregovarača Najdžela Faraža, takođe barjaktara Bregzita po svaku cenu - poručuje Tramp. Prethodno je, kao i Vladimir Putin, podržao sve snage, mahom radikalne desnice, koje iznutra buše ili bar relativizuju domete EU.
Obojici, pa i Kini na njen način, stalo je da razglave EU toliko da lakše mogu da se nametnu njenim delovima. Već sam na ovom mestu pominjao ocenu oksfordskog istoričara Timotija Gartona Eša da se spoljne sile sada grabe oko Evrope kao njene sile u XIX veku oko Afrike.
Ali vratimo se Danu D(onalda), koji je još trajao u Britaniji dok je ovaj tekst išao u štampu. Ne pamti se da je ikada jedan lider najveće, i to savezničke sile dočekan sa više otpora u javnosti nego sada predsednik SAD. Londonski gradonačelnik Sadik Kan nazvao ga je“rastućom pretnjom svetu”, a kada mu je žestoko uzvraćeno da je “totalni gubitnik” i “glupan”, uporedio je Trampa s “jedanaestogodišnjim detetom”.
Takvo poređenje vijorilo se i kao karikaturalni balon “Tramp bejbi”, za koji se pobrinula “organizacija bejbisiterki” koje deluju, rekao bih, kao bejbisiKterke. U skladu s pokretom koji se buni što je uopšte prostrt crveni tepih “štetočinskom” prekookeanskom lideru. Ne pamti se da li je ijedan lider ikada izazvao toliku pometnju kao saveznički gost. Pogotovo s toliko pompe i istovremenih protesta.
Posebno mi se zanimljivim čine nalazi pomnih istraživača koji konstatuju da ni pompa ni protesti nisu bili posvećeni prevashodno njemu lično iako je bilo sijaset povoda nego onome što on predstavlja. Kraljica Elizabeta Druga ga je ugostila kao lidera zemlje s kojom se u svakom pogledu mora računati. Demonstranti su pak iskazali protivljenje “trampizmu”, u koji se ubraja i ono što ne čini samo on – omalovažavanje multilateralizma, podrška radikalnoj desnici, mizoginija (pri čemu je uvredio princezu Megan), nepristojnost, ratna retorika, nepriznavanje naučnih nalaza da ljudske neodmerenosti doprinose klimatskim lomovima koji ugrožavaju opstanak živih bića na planeti…
Ali zašto je uopšte Tramp došao u Britaniju kad ni sa kim nadležnim za nastavak saradnje tamo nije mogao da razgovara, pošto je tek trebalo da se izabere novi čelnik vlade.
Komentatorka Vašington posta smatra da je doleteo da bi zadovoljio svoj ego kome je falilo kraljičino ugošćavanje. Analitičarka Gardijana ističe pak da je on imao u vidu konfuziju i iskoristio je kao priliku da se umeša u britansku političku scenu. I dodaje: zar pristalice Bregzita, koje su toliko insistirale na “povratku suverenosti”, ne uviđaju da je Tramp mnogo veća nepogoda po nju nego što su je oni pripisivali Evropskoj uniji, koja nikad nije ni pomišljala da se upusti u tipovanje ko treba da dođe za kormilo jedne zemlje članice. On, zaključuje ona, teži da od nas napravi satrapiju, s njim kao spoljnim samodršcem.
Dok se ovom prilikom još nije znalo koji bi kakav-takav ishod mogla da ima Trampova evropska turneja, Njujork tajms je objavio da je šef Stejt departmenta Majk Pompeo diskretno otišao na sastanak programski tajanstvene Bilderberg grupe (skupa moćnika i mislilaca), na čijem je dnevnom redu u Švajcarskoj bilo 11 tačaka. Među njima pod brojem jedan i dva - stabilan strateški poredak i šta predstoji Evropi.
Skupu je, kako se izveštava, prisustvovao i Trampov zet i savetnik Džared Kušner. Dok njegov tast-predsednik kritikuje globalizaciju, on je osluškuje na merodavnom mestu da bi otkrio šta zaista svetu sledi. Tek da obe verzije ostanu u porodici.
Slutim da će važnije biti šta je iz Švajcarske zet preneo tastu nego što je ovaj prigodno ispričao u Londonu. To je valjda i podrazumevao Dan D(onald), propraćen masovnim protestima…
(novimagazin.rs)
Bonus video:
