Kada čujem kultura, ja otkočim svoj brauning”. Ovu izjavu neki pripisuju nacističkom maršalu Rajha Hermanu Geringu, neki ministru za prosvećenje naroda i propagandu Jozefu Gebelsu. Zapravo ju je napisao dramaski pisac i nacistički funktioner Hans Jost u komadu “Šlageter” posvećenom Adolfu Hitleru koji je premijerno izveden na njegov rođendan 20. aprila 1933. godine. Nacistička propaganda je kritički nastrojene pisce, novinare, slikare, profesore, glumce ili muzičare etiketirala kao “štetočine naroda”. Kasnije su sa etiketiranja prešli na druge metode.
“Kada čujem elita, ja otkočim svoj tetejac”. Ovo u Srbiji još niko nije izjavio. Makar ne tim rečima. Ali je predsednik Srpske napredne stranke i Srbije zadužen i za prosvećenje naroda i propagandu Aleksandar Vučić intelektualnu i kulturnu elitu ove zemlje podelio na “lažnu” i “pravu”, na “štetočinsku” koja prezire svoj narod, i “dobronamernu” koja podržava i voli Njega, dakle voli svoj narod, jer narod je On.
U autorskom tekstu pod naslovom “Elita i plebs” objavljenom 10. Jula 2019. u “Politici” Vučić nastavlja da pujda “narod”, izaziva bes “naroda” prema svakome sa objavljenim tekstom ili knjigom, odigranom predstavom ili komponovanom pesmom, sa profesorum ili doktoratom koji ne podržavaju Njega. Kritiku doživljava kao “fašistički pristup” uveren “da će običan i pristojan narod umeti da pobedi one koji bi da upravljaju našim životima samo zato što oni misle da tako treba”.
Neistomišljenicima Vučić preko pinkova i informera, zloupotrebljavajući netabloidnu reputaciju “Politike”, podmeće da misle da je “narod” koji njemu klikče “krezuba stoka”, “glupi deo Srbije”, da su “sendvičari”, te da vode kampanju u kojoj se “Srbija vređa, ponižava, a njeni građani proglašavaju za trećerazredne gubitnike” i da on nije video da “neko toliko prezire i svoju zemlju i ljude koji u njoj žive samo zato što ti ljudi glasaju za nekog drugog”. Pištolj je otkočen, meta je označena.
Sistem vlasti Aleksandra Vučića počiva na oprobanoj projekciji unutrašnjih i spoljnih neprijatelja koji navodno rovare protiv Srbije, a koja treba da skrene pažnju sa svih svinjarija koje se pod esenesom događaju u Srbiji, od kojih falsifikovane diplome i plagirani doktorati spadaju još u benigne. Ovako utemeljena vlast otkočenog pištolja isključuje ideju o promenljivosti vlasti, jer je svako ko nije uz Njega štetočina i izdajnik, pa bi prepuštanje vlasti “njima” bilo ravno uništenju otadžbine i naroda, a u borbi za opstanak sva sredstva su dozvoljena.
Brauning u rukama Aleksandra Vučića je, za sada, mržnja prema neistomišljenicima koju pokušava da zaseje u “narodu”.
Zbog svega ovoga akademik Dušan Teodorović pokrenuo je potpisivanje onlajn peticije kojom se osuđuje govor mržnje predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Neposredan povod za pokretanje peticije je autorski tekst Vučića “Elita i plebs”. U peticiji se Vučić poziva da prestane sa širenjem govora mržnje, produbljivanjem podela u društvu i vređanjem građana Srbije.
“Biće zanimljvo ispratiti koliko ljudi će potpisati Teodorovićevu peticiju kojom se poziva na zabranu slobode govora i mišljenja. To će biti još jedan odličan pokazatelj demokratskog potencijala onih koji sami sebe zovu ’inteligencijom’ i ’elitom’”, napisala je na svom tviter nalogu šefica vlade Ana Brnabić. U toj jednoj rečenici ogoljen je čitav esenesovski sistem izvrtanja teza i obmane, za koji na osnovu svoje funkcije Ana Brnabić formalno snosi najveću krivičnu i moralnu odgovornost: premijerka besomučne laži i ustavom Republike Srbije zabranjen govor mržnje predstavnika vlasti karakteriše kao “slobodu govora i mišljenja”.
(vreme.com)
Bonus video:
