Američki predsednik bio je veoma jasan: SAD uvode carinu po stopi od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum. „Uvešćemo te carine sledeće nedelje“ i one će „dugo“ biti na snazi, izjavio je Donald Tramp. Isto tako, na Tviteru se požalio da država, američke kompanije i njihovi radnici, više neće da trpe da uništavaju „nepoštenom trgovinom i lošom politikom“.
Gotovo odmah nakon što je to objavljeno, došlo je do pada na svetskim burzama: indeks Dau Džons pao je na Volstritu za 1,7 odsto, južnokorejski Seng za 1,5 procenata, japanski Nikei 2,5. Naravno, tu je reč i o proizvodima od čelika i aluminijuma, kao što su recimo automobil. Tako je i Tojota saopštila da će ta carina „bitno oštetiti“ proizvođače automobila, jer će značiti i više cene automobila za američke kupce.
Već spremne kontramjere
Međutim, svet novca još više brine zbog toga što je gotovo nemoguće da te Trampove carine prođu bez kontramera drugih zemalja. Mada je Kina relativno mirno primila k znanju tu američku meru, Peking je ipak objavio da „razmišlja“ o ograničavanju uvoza soje iz SAD.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker bio je konkretniji: „Nećemo skrštenih ruku da gledamo kako naša industrija biva pogođena nepoštenim merama koje će ugroziti na hiljade radnih mesta u Evropi.“ Evropska komisija već sledećih dana sačiniće predlog mera u skladu s pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO). „Evropska unija će doneti odluku i primereno reagovati kako bi zaštitila sopstvene interese“.
Malo ko - ili bolje rečeno niko - u svetu u suštini ne razume poslednju rečenicu Trampove poruke da SAD žele „slobodnu, poštenu i pametnu (Smart) trgovinu!“ - ovo poslednje napisano je velikim slovima. Moguća je ili „slobodna trgovina“ ili carine - što je, uzgred, protivno dogovorima u STO. Zato i Evropska unija ne razmišlja samo o kontramerama, već i evropska komesarka za trgovinu Cecilija Malmstrem najavljuje mogućnost tužbe pred Svetskom trgovinskom organizacijom.
Neminovna lančana reakcija
Kada je reč o evropskim kontramerama, Junker nije želeo da bude konkretan. To bi moglo da podrazumeva svašta, od nameta na uvoz američkih motorcikala Harli Dejvidson i američkog burbona, pa do carina na američki krompir i paradajz - drugim rečima, na kečap i čips poznatih američkih proizvođača.
Očigledno je da bi američke carine na čelik i aluminijum bile kobne i za sasvim druge privredne grane i da bi čitav taj trgovinski rat doneo sa sobom posledice koje teško mogu i da se predvide. Zato i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard poziva na smirivanje strasti, ali istovremeno upozorava Kinu da bi trebalo da smanji svoje prevelike kapacitete čelične industrije.
Kada je reč o čeliku, evropsko udruženje proizvođača Eurofer procenjuje da će američke carine dovesti do drastičnog pada evropskog izvoza u SAD - prve procene govore o minusu od 50 odsto, pa i više. S druge strane, iako američki ministar trgovine Vilbur Ros tvrdi da je Vašington, kako bi spasao radna mesta u američkoj industriji, mogao da bira isključivo između uvođenja carina ili određivanja uvoznih kvota za zemlje poput Kine, Meksika, Južne Koreje ili Rusije, druge američke studije pokazuju da takva mera u suštini gotovo uopšte neće pomoći američkim radnicima.
U studiji Američke privredne asocijacije, konstatuje se da je u američkoj industriji čelika između 1962. do 2005. ukinuto tri četvrtine radnih mesta, a taj trend se nastavio i nakon 2005. Međutim, produktivnost u tom sektoru se po svakom radniku povećala čak pet puta: „Zbog toga, čak i ako bi mere zaštite domaćeg tržišta mogle da dovedu do povećane proizvodnje, povećanje broja zaposlenih moglo bi da bude daleko manje nego što se mnogi nadaju“, navodi se u studiji koju objavljuje agencija EconoFact.
(Deutsche Welle)
Bonus video:
