STAV

Etička (ne)odgovornost

No, kakav god da je bio razlog, ex dr Siniša Mali je uspeo da kompletan posao prebaci i završi na FON. Da li postoji odgovornost mentora i komisije u ovoj priči? Svakako da postoji.
2292 pregleda 1 komentar(a)
Siniša Mali, Foto: Darko Vojinović/AP
Siniša Mali, Foto: Darko Vojinović/AP

Dugo je trajala frka oko Siniše Malog i njegovog doktorata. Preplitala se sa pričama oko nekakvih stanova, banke, problematičnog porodičnog života, ali je opstajala i trajala. Doktor Mali je kao nekadašnji kadar „demokratske opozicije“ pao pod uticaj tamne strane sile i to mu se obilo o glavu. Da li je? Da je ostao tamo gde je bio nekada možda bi postao i džedaj. Ovako, pocepanog doktorata i etički oskrnavljen Mali će ostati zapamćen kao plagijator i manipulator, a da realno nije jedini i najbitniji krivac za to što mu se desilo. Da budemo načisto, Mali nije sam sebe proglasio doktorom tamo nekih nauka i to jeste problem i vlasti i opozicije.

Davnih dana je neko rekao, a možda pre toga osetio, kako riba smrdi od glave. Svako ko je pokušao da zakorači, ili je zakoračio u svet akademskih ličnosti te pokušao da postane ista, osetio je ustajao miris koji se širio holovima i hodnicima fakulteta Beogradskog univerziteta. To su znali Slobini ljudi kao i oni koji su nakon njega došli na krilima revolucije na vlast u Srbiji. To su znale i relevantne međunarodne institucije, ustanove i vlade stranih država. Nije tajna da se mnoge diplome naših fakulteta ne priznaju u većini razvijenih ekonomskih zajednica. Verovatno će vas, ukoliko ste završili mašinski ili elektrotehnički fakultet tokom aplikacije za iseljeničku vizu za Kanadu ili Australiju sa nivoa mastera mašinstva ili diplomiranog mašinskog inženjera spustiti na nivo bečlera. No, to vam se ne bi desilo da ste kojim slučajem diplomirali na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu. Zašto? Pitajte Vučića, Dačića i neke visoke funkcionere opozicije. Nije slučajno da su se u centru interesovanja u odlučujućim trenucima pre i tokom blokade Rektorata našli pojedini profesori BU. I nije slučajno da su baš oni predmet „priče“ kako u vezi sa doktoratom Malog tako i u vezi sa mutnim radnjama na fakultetima BU. Ispiranje usta

Danicom Popović i priča oko njenog „minulog rada“ nije nešto što se tek tako pojavilo u javnosti. Čak i njeno gostovanje u emisiji Utisak nedelje delom je bilo više smešno nego žalosno. U nekim trenucima i patetično. Demagogija plasirana u nameri plitke zaštite dotične u cilju pridobijanja podrške ispranih mozgova drugosrbijanske elite i njenih „obožavatelja“. Čak ni pojedinosti koje je profesorka Dana iznela o sebi i svojem „zakucanom“ položaju na fakultetu ne idu uz ideju koju jako dugo zastupa u društvu. A sve ono za šta su je „optužili“ može tako jednostavno da se preispita da ne vidim razlog da se profesorka „čuva“ od napada „simpatizera“ vlasti u Srbiji ukoliko nema šta da krije.

A zašto pominjem Danu i zašto ne želim da pominjem Dragana? Iz prostog razloga što mislim da je Mali „drvo“ koje je izbačeno u prvi plan kako ne bismo videli „šumu“. Fakat je da je Mali postao doktor tako što je njegov mentor odlučio da njegov rad može da ide na uvid komisiji i javnosti, a komisija u višečlanom sastavu je nekih 30 dana kasnije omogućila Malom da odbrani svoju disertaciju i da, uz blagoslov naučno-nastavnog veća i Rektorata, postane doktor nauka. Zašto Mali nije branio doktorat na svom matičnom fakultetu, već je to učinio na FON? Pretpostavljam da je razlog taj što se u tim godinama dok je Mali radio na svojoj tezi promenio Statut Ekonomskog fakulteta koji više nije omogućavao odbranu doktorata po starom „programu“.

No, kakav god da je bio razlog, ex dr Siniša Mali je uspeo da kompletan posao prebaci i završi na FON. Da li postoji odgovornost mentora i komisije u ovoj priči? Svakako da postoji. Ukoliko su znali za količinu „materijala“ koji je unesen u disertaciju Siniše Malog čime je zadobio naziv „plagijat“ onda je njihova odgovornost za tako nešto velika. Ukoliko nisu znali, situacija je potpuno ista jer su profe imale dovoljno vremena da se posvete radu čiji sadržaj je kandidat branio i odbranio pred njima. Malo je neodgovorno i nezrelo ali i neprimereno zvanju i funkciji koju obavljaju da grupa profesora, članova komisije, nije temeljno pristupila poslu za koji su plaćeni, da ne govorim o akademskoj čestitosti i etičkom kodeksu koji po pravilu ide uz njihovo zvanje.

Realno, ovo što se dešava „malom“ je samo vrh ledenog brega. Ukoliko bi se pristupilo preispitivanju doktorskih, magistarskih, master i naučno-istraživačkih radova kao i raznoraznih naučnih projekata kandidata po principu slučajnog uzorka, ali i profesora i raznolikog stručnog kadra na fakultetima i institutima, verujem da bi to bio pravi egzodus na BU. Ko bi ostao da radi na BU? Da li ste se ikada pitali kako su u posleratnoj Jugoslaviji predavači na fakultetima postali profesori? Ko ih je na te funkcije i kako postavio? Da li su po istom principu postavljali svoje zamene i asistente pretvarali u profesore? Da li su ih omalovažavali i maksimalno iskorišćavali u cilju izgradnje svojih karijera i izgradnje imidža i poštovanja kojeg su imali na fakultetima? Ta i takva mantra se prenosila s kolena na koleno.

Retki su oni koji su napravili zaokret i radili po standardima po kojima rade međunarodno priznate naučne institucije.

I da se razumemo, ja ovde ne branim Malog. Ne pomaže njemu navedena argumentacija za odbranu, počevši od komisije, preko drugih lažnih radova, doktora, profesora... Jer, ako drugi oko tebe kradu, hoćeš li i ti? Osoba časna i od integriteta, što će reći koja drži do sebe, neće poturiti kao svoje ono što nije, neće lagati pet godina i skrivati se. Kakva je to osoba koja svesno podmetne plagijat komisiji i pravi se toša? Ministar? Zaslužni član vlade? Ugledni predstavnik elite? Neee, nego ništarija. I da se ne smetne s uma, u pitanju je njegov rad i zato je on najveći krivac. Imao je izbor: mogao je više da se potrudi pa da ne krade ili da prizna odmah kad je otkriven plagijat. U drugom slučaju bi se svakako predstavio kao časnija osoba nego što je sad. No, sa druge strane, rektorka BU bi možda trebalo da više priča o stanju na Univerzitetu i kadru koji predaje studentima, radi sa saradnicima i asistentima nego što priča priču o Malom jer ta priča o njemu je ispričana ali ne i završena. Mali je plagirao svoj rad i to je fakat. To je njegovo breme i nešto sa čim on treba i mora da se suoči kao čovek pre svega, a onda i kao javna ličnost. Nego, šta ćemo sa svim tim „Malima“ na BU koji dele priču Siniše Malog? Ko će da stisne petlju i udari „osinje gnezdo“?

Bonus video:

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")