Vergilije, jedan od najvećih poeta antičkog doba, u svojoj Eneidi stavlja u usta Laokonta čuvenu rečenicu “Bojim se Danajaca i kad darove nose” kojom pokušava da odvrati sugrađane da uvedu u grad maketu koja će planetarno postati poznata kao “Trojanski konj”. Kao što je Laokonteov glas bio usamljen tako se i danas upozorenje mislećih ljudi u Italiji i drugim evropskim zemljama gubi u odjeku one opštenarodne “poklonjenom konju se ne gleda u zube”. Peking koristi pandemiju da proširi klicu autoritarnih režima na planeti. Pod krinkom brige za zdravlje se uvode na mala vrata totalitarni obrasci vladanja koje u Evropi eufemistički zovu “neliberalne demokratije”, a demokratija ako nije liberalna nije demokratija.
Zahvaljujući kardinalnim greškama SAD, odnosno predsednika Donalda Trampa, ali i same EU i njenih članica, Kina je iz defanzive prešla u ofanzivu. Ako smo ušli u “eru pandemija” i neograničenu kontrolu masa i građana preko pretnje zaraznim bolestima, onda Kina ima sve što je potrebno za ekspanziju svog sistema vladanja i poimanja sveta. Ako liberalno-demokratski svet ne ujedini svoje snage kao tokom dva svetska i jednog hladnog rata u prethodnom veku, i ako pretnja pandemija postane konstanta, kineski obrazac kontrole građana i limitiranja sloboda i prava neće biti samo opravdan već će biti i rado prihvaćen jer ćemo imati armiju epigona koji će zastupati tezu da je zdravlje važnije od slobode i ljudskih prava.
Nismo morali duga da čekamo da naslutimo kuda vodi i kako bi izgledao svet sa Kinom u ulozi planetarnog hegemona. Mađarski autokrata Viktor Orban je prvi krenuo u akciju i pokušao da iskoristi pandemiju da ojača svoju autoritarnu vladavinu. Premijer Mađarske je predložio zakon koji mu daje praktično neograničenu vlast, bez ikakve kontrole ili kontrateže, u vanrednim stanjima. Zakon je i usvojen i Orban će moći da vlada Mađarskom na osnovu dekreta bez ikakvih limita: bez kontrole parlamenta i bez vremenskih okvira. Posebno zabrinjavajuća odredba zakona je pretnja zatvorom do pet godina za sve one koji šire lažne vesti. Naravno, Orban će biti taj koji će određivati koje su lažne vesti a koje ne, baš kao Si Đinping u Kini.
Nova godina je počela veoma loše po Si Đinpinga: protesti u Hongkongu nisu jenjavali, pitanja Sinkjanga i položaj Ujgura je internacionalizovan, izrazito antikineska politička struja je ubedljivo pobedila na predsedničkim izborima na Tajvanu (Caj Ingven je dobila još jedan mandat da vodi Formozu), kineska ekonomija je počela da trpi ozbiljne posledice carinskog rata sa SAD (privredni rast je pao na 6,1 odsto, najniži od Tjananmena do danas) i na sve to se nakalemiila epidemija u Vuhanu. Poprilično mizerna slika za nekog ko se tek proglasio za doživotnog predsednika sa pretenzijom da Narodnu Republiku Kinu vrati na staze moći Centralne imperije i prevaziđe svoje prethodnike Mao Cedunga i imperatore Ćin Ši Huanga, Vu Dija, Tang Tajconga i Junglija.
Režim u Pekingu vrlo dobro zna da istoriju pišu pobednici i zato je za kineskog predsednika Si Đinpinga od krucijalne važnosti da iz aktuelne globalne krize, prouzrokovane pandemijom, oživljena Centralna imperija izađe kao pobednik, izbriše svaki trag i ućutka sve koji podsećaju da je epidemija virusa covid-19 krenula iz Kine. Na unutrašnjem planu se koristi cenzura i policijsko-bezbednosni aparat da uguši u povoju bilo koji narativ koji nije na liniji zvaničnog. Na spoljnom se koristi sanitarna pomoć drugim državama i manipulacija lažnim i poluistinitim informacijama za predstavljanje Kine kao planetarnog lidera u borbi protiv covida-19.
Kineska internet policija koja kontroliše preko 800 miliona korisnika presreće sve poruke koje u sebi imaju prizvuk kritike ili ironije na način na koji Peking reševa epidemiološku krizu. Oftalmolog Li Venlijan koji je prvi upozorio na širenje epidemije bio je optužen i priveden na saslušanje. Prošlo je samo mesec dana a 33-ogodišnji lekar je umro, navodno od covida-19. Nekoliko blogera i vlogera koji su na društvenim mrežama prikazali video materijale ili podelili vesti koje su raskrinkavale propagandu vladajućeg režima uhapšeni su od kineske službe državne bezbednosti i svaki trag im se izgubio.
Na međunarodnom polju posebno upadljiv je bio pokušaj da se proizvede uverenje u kineskoj i svetskoj javnosti da su Italijani veoma zahvalni Kini. Toliko da pevaju kinesku himnu po balkonima i prozorima, što naravno nije odgovaralo istini. Italijani ne znaju ni da prepoznaju muziku kineske himne a kamoli da znaju reči. U toj propagandi su uzeli čak učešće i pojedini funkcioneri u vladi premijera Kećijanga. Paralelno je registrovan i pokušaj da se podmente Italiji “kukavičije jaje” zemlje iz koje se raširio covid-19. U tu svrhu je zloupotrebljena i istrgnuta iz konteksta izjava renomiranog italijanskog lekara Đuzepea Remucija koji je zapazio da su ove zime, i pre pojave covida-19, imali anomalne i jake forme gripa i zapaljenja pluća na Apeninskom poluostrvu. Premijerno je primećena i masovna pojava kineskih trolova na italijanskim društvenim mrežama koji pokušavaju da “teraju vodu na kineski mlin” koristeći ponekad i “tarzanski” italijanski.
Kina želi pošto-poto da izvrši reviziju događaja na prelazu iz 2019. u 2020. godinu i sebe prikaže kao “spasioca sveta” poništavajući etiketu “širitelja zaraze”. Režim u Pekingu sa nuđenjem sanitarne i druge pomoći evropskim državama želi da ostvari nekoliko strateških ciljeva. Prvi je sticanje “kredita” kod partnera na Starom kontinentu koji mogu da budu upotrebljeni kako za otvaranje vrata Huaveuju da izgradi mrežu 5G tako i za “mekan” stav ili zatvaranje očiju na flagrantna kršenja ljudskih prava u Hong Kongu ili represije nad Ujgurima i Tibetancima. Drugi je jačanje tzv. Novog puta svile čiji je glavni cilj da se zaobiđe američka kontrola najvažnijih morskih puteva i moreuza. Treći je promocija Kine kao novog planetarnog hegemona koji garantuje pomoć i napredak svim državama koje sarađuju sa Pekingom a pritom ne rizikuju da izgube svoju nezavisnost i slobodu vođenja unutrašnjih i spoljnih poslova.
Samo naivni ili plaćeni mogu da šire bajku da Peking nema nameru da se meša u unutrašnje stvari ili diktira spoljnu politiku drugih država. Priče da Kina pruža ruku svim državama koje žele da ubrzaju svoj privredni razvoj bez gubitka nezavisnosti je jednako verodostojan kao čuvena tri studentska obećanja o seksu, učenju i pušenju. Peking je u prethodnim godinama ulagao veliki novac i obezbeđivao logističku podršku u formranju brojnih funkcionera u afričkim i azijskim zemljama, kao i u stvaranje odreda tribuna u evropskim državama i u SAD, kako u političkom tako i iu u intelektualnom i medijskom miljeu. Kina je takođe finansirala ili pomagale brojne režime u borbi protiv tzv. obojenih revolucija i suzbijanju razvoja demokratskog, slobodnog društva. Preko džava koje drži u dužničkoj zamci ili predsednika i premijera koje kontroliše, Peking u Ujedinjenim nacijama radi predano na prekrajanju međunarodnih pravila za sajber prostor i upravljanje internetom koji bi bili u skladu sa cenzurom i kontrolom internata u Kini. Po kineskom viđenju internet ne može da bude prostor slobode već korisni instrument za ostvarivanje ciljeva država.
U Kini je danas mnogo manje prostora za različito ili kritičko mišljenje nego što je to bio slučaju od Tjananmena pa do uspona Si Đinpinga. Pre pet godina je praktično, pod direktivom Sija, ustanovljena jedinstvena uređivačka politika u svim najvažnijim kineskim medijima. Nacionalna agencija Sinhua, partijski dnevnik Ženmin Žibao i Global Times (na engleskom i kineskom) i CCTV predstavljaju kičmu informativnog sistema, dok je dvomesečnik “Qiushi” (u bukvalnom prevodu “U potrazi za istinom”) neka vrsta orijentira za razumevanje političke filozofije režima u Pekingu.
Sistem funkcioniše na sledeći način: iz Džonanhaja se izda naređenje koja poruka mora da se plasira publici i na osnovu nje se plasiraju i oblikuju sve vesti. Drugim rečima sve što se objavi mora da bude u funkciji ostvarivanja cilja koji je izašao iz predsednikovog kabineta. Osim, uslovno rečeno, ozbiljnih medija koji koriste uštogljeniji rečnik, tabloidima je dozvoljeno da daju oduška nacionalizmu i slobodnijem izražavanju, ali striktno na partijskoj odnosno predsednikovoj liniji. Naravno, svi urednici i vodeća pera su članovi partije i na liniji Si Đinpinga.
Bonus video:
