U iščekivanju raspisivanja redovnih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da budu održani najkasnije do početka oktobra ove godine, stanje na političkoj pozornici Crne Gore je najblaže rečeno haotično. Vlast u nikad težoj situaciji, država pred bankrotom, ekonomija na kolenima, turistička sezona grca pokošena pandemijom korona virusa, sa međunarodnih adresa iz Evropske unije i Amerike stižu ozbiljne kritike da je Crna Gora nedemokratska zemlja u kojoj već 30 godine vlada „hibridni režim“ na čelu sa DPS-om, da je prisutna endemska korupcija u društvu, da je stanje ljudskih prava i slobode izražavanja ozbiljno ugroženo hapšenjem crkvenih velikodostojnika i vernika SPC.
Na ulicama su se proteklih meseci održavale masovne i mirne litije u znak protesta protiv neustavnog Zakona o slobodi vjeroispovijesti, donešenog u 02h posle ponoći uz hapšenje svih poslanika opozicionog Demokratskog fronta. Svakodnevne korupcionaške afere, basnoslovne plate državnih funkcionera, koji su pritom nagrađivani i besplatnim stanovima, bespovratnim kreditima, VD stanju u tužilastvu, sudstvu, Agenciji za sprečavanje korupcije, otimanje i prekrajanje izborne volje građana Kotora, ovih dana isto se pokušava političkom korupcijiom uraditi i u opštini Budva, smijeniti legalna vlast izabrana na lokalnim izborima... i još mnogo toga... A i ovo je previše da svako normalan osim vlasti na čelu sa DPS-om tvrdi da postoje bilo kakvi uslovi za održavanje parlamentarnih izbora, čak nikad nisi bili gori nego ove 2020 godine.
Ovu su sudbonosni izbori, biti ili nebiti, ili-ili, ali ne za državu Crnu Goru, ni za građane, ni za opozicione partije, ni za opstanak crkve u Crnoj Gori, nego jedino i samo sudbonosni za DPS i režimsku vlast koja je izgubila legitimitet i u zemlji i u svetu. Zato im očajnički trebaju još jedni kvazi-izbori da pokažu svetu i Evropi da ih narod “podržava”, da se vlast bira na “demokratskim izborima”, da je korupcionaške afere i koverte izmislila “nesposobna opozicija” koja stalno gubi, da je kokain na vojnim državnim brodovima “podmetnula Rusija”, da su građani dali glas Vladi koja je predložila antiustavni diskriminatorski zakon o slobodi veroispovesti i da nije uspeo još jedan pokušaj Srbije da destabilizuje Crnu Goru, te da je još jednom odbranjena država i njena nezavisnost.
Zato je mnogo teško racionalno objasniti kako ikome u crnogorskoj opoziciji uopšte pada ideja da mogu učestvovati na lažnim, unapred nameštenem i izgubljenim izborima. DPS i sateliti u vlasti su već na Skupštini usvojili izmene Zakona o finansiranju političkih subjekata radi dodele socijalne pomoći tokom pandemije, država se zadužuje za 500 miliona eura, a javni dug Crne Gore na kraju ove godine će iznositi 3,79 milijardi eura ili 82,5 % BDP, dok su predloženim rebalansom budžeta već predviđena sredstva za obezbeđivanje još jedne “poštene” pobede na izborima: 70 miliona dobiće IRF i banke da daju povoljnije kredite privredi (odnosno finansijerima kampanje DPS-a), 10 miliona eura subvencije malim i srednjim preduzećima (ogromna većina podržava DPS i satelite), dodatnih 3 miliona eura Ministarstvu rada i socijalnog staranja za socijalnu pomoć (svi znaju kakvu), 2 milona eura više Zavodu za zapošljavanje (svi znaju za koga). Da li još neko iz opozicije misli da treba učestvovati na ovakvim “ izborima”?
Pritom da podsetimo da su 30.03.2019. predstavnici opozicije, 39 poslanika Skupštine Crne Gore i organizatori protesta „Odupri se 97000“ potpisali „Sporazum za budućnost“ pred 30.000 okupljenih građana koji su protestovali zbog afere „Koverta“, odnosno kupovine glasova funkcionera DPS na nekim prethodnim izborima. Tada su se obavezali svojim potpisom da neće učestvovati ni na jednim izborima pre ispunjavanja svih 5 tačaka iz sporazuma, a do danas nije ispunjena ni jedna, dok je DPS kroz rebalanas budžeta spremio „kovertu“ od 85.000.000 miliona eura za još jednu kupovinu glasova na predstojećim parlamentarnim izborima. Svi potpisnici „Sporazuma za budućnost“, javno datog potisa, treba da znaju da je njegovo poštovanje ključno u povratku poverenja građana, birača, u opoziciju, reč, potpis. Poštujte dati potpis ili recite koji su to uslovi ispunjeni iz sporazuma koji ste sami potpisali.
Otkud promena stava lidera opozicionih partija da ipak „razmišljaju“ da izađu na lažne i unapred izgubljene izbore? Pojedini analitičari tvrde da su razlog tome poslanički mandati i velika sredstva iz državnog budžeta koja dobijaju sve parlamentarne stranke. Naime, u Budžetu za 2020. godinu od 7.363.042 miliona eura opredeljenih političkim strankama, DPS će ove godine dobiti 2,8 miliona, DF 1,2 miliona, Demokrate 800.000, SD 460.000, SDP 386.000, BS 300.000, DEMOS 245.000, URA 212.000... i to samo za redovan rad stranaka. Evo prilike za opoziciju da BOJKOTOM pokaže da im nije cilj puko budžetsko preživljavanje, poslanički mandati, te učešće na izborima gde se unapred zna ko će prvi stići do cilja, a oni samo biti dekor privida demokratije i davanje legitimiteta takvoj vlasti koja je uspostavljena na krađi glasova.
Zato svi moramo držati reč, ona glasi samo: SVI U BOJKOT! Pustimo DPS da se udavi u sopstvenim lažima.
Bojkot izbora je jedina šansa da pokažemo i vlasti i svetu da postoji ogromna većina građana koja je protiv toga da se država krade, da su građani umorni od korupcije, da Crna Gora ne zaslužuje vlast kakvu ima, da postoji veliki broj ljudi koji se ne može kupiti ni uceniti, da ogroma većina građane odbija da bude ponižena i prevarena, da opozicija može da se ujedini bar oko toga de ne bude saučesnik u lažnim izborima, da su građani nezadovoljni i umorni od ovakve katastrofalne politike DPS-a.
Šta treba da uradi opozicija? Prvo da održi riječ i potvrdi javno dati potpis na “Sporazum za budućnost”, zatim da hitno pripremi zajednički plan “Bojkot kampanje” po svim gradovima Crne Gore čiji će završni skup biti masovna “Šetnja slobode” u celoj državi na dan unapred pokradenih izbora. Jer “slobodnih i poštenih izbora neće biti ako i dok god pristajemo da učestvujemo na lažnim i nameštenim.”
NEMA IZBORA. BOJKOT.
Autor je potpredsjednik Pokreta za promjene
Bonus video:
