Diplomate i funkcioneri EU koji prate dosije Srbije i njen put u pregovorima za članstvo u EU bili su bukvalno konsternirani kada su među zemljama potpisnicama deklaracija kojom se podržava politika Kine u Sinkjangu, videli Srbiju, prenose diplomatski izvori “Vijesti” u Briselu. Zvanični Beograd je, uz Belorusiju i Rusiju, jedina evropska država koja je podržala deklaraciju upućenu Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi kojom se flagrantno kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u pokrajini Sinkjang definiše kao borba protiv terorizma i ekstremista koji ugrožavaju ljudska prava.
“Ovo je najveći autogol koji je jedna zemlja sa aspiracijama da uđe u Evropsku uniju postigla. Prosto je neverovatan potez Beograda. Evropski parlament je pre par meseci usvojio rezoluciju sa kojom su otvorena vrata za uvođenje sankcija prema kineskim funkcionerima koji su odgovorni za diskriminaciju Ujgura u Sinkjangu. Čak i mi koji podržavamo već godinama ulazak Srbije u EU posle ovog čina smo ostali bez reči. Srbija je sa potpisom na ovu deklaraciju stavila oružje u ruke svim protivnicima proširenja EU i gurnula prst u oko svima nama koji radimo da bi je približili Evropi”, kaže za “Vijesti” visoki diplomatski izvor u jednoj od ključnih država članica.
Naši izvori u evropskim institucijama ne znaju da li se radi o odluci Aleksandra Vučića ili svojevoljnom potezu šefa diplomatije Ivice Dačića. U svakom slučaju radi se o najvećem atentatu na evropski put Srbije. Podrška merama koje sprovodi Kina i Sinkjangu protiv Ujgura se direktno kosi sa osnovnim postulatima na kojima počiva EU.
“Država koja podržava kinesku politiku u Sinkjangu nema šta da traži u EU. Jedno je praviti poslovne aranžmane i trgovati sa Kinom a sasvim drugo je usvajati i podržavati kineski sistem vrednosti”, prenele su “Vijestima” diplomate iz tri članice EU. Dovoljno je pogledati društvo u kojem se Srbija našla. Deklaraciju koju je podnela Belorusija, osim Srbije, podržali su Rusija, Kina, Saudijska Arabija, Severna Koreja, Iran, Pakistan, Kuba, Sirija, Jemen, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Palestina, Sudan, Venecuela i još tridesetak zemalja iz Afrike i Azije.
Francuski poslanik u Evropskom paralamentu i veoma uticajni intelektualac na Starom kontinentu Rafael Gluksman je listu zemalja koje su potpisale deklaraciju nazvao “listom srama”: “Lista 46 predstavnika vlada koji su stavili potpis na podršku kineskoj politici prema Ujgurima je lista srama. Naravno sramota pada na vlade a ne na građane i narode koje predstavljaju. Imamo 46 vlada koje podržavaju zločine, imamo i druge lidere, među kojima i naši evropski, koji ćute o zločinima. Ali, imamo i građane na celoj planeti koji se mobilišu da probiju zid ćutanja”, izjavio je Gluksman.
U deklaraciji se indirektno optužuju EU i SAD i ostale zemlje slobodnog sveta za politizaciju pitanja ljudskih prava i primenu duplih standarda i od Saveta za ljudska prava UN se traži da objektivno, transparentno, konstruktivno i bez politizacije tretira pitanja ljudskih prava. Na drugoj strani se hvali kineska odlučna i efikasna politika u suzbijanju terorističih, ekstremističkih i separatističkih akcija koje se definišu kao najveća pretnja ljudskim pravima.
Sagovrnici “Vijesti” u diplomatskih krugovima članica EU ne veruju da je Srbija stavila potpis na Deklaraciju zbog podrške Kine oko pitanja statusa Kosova. Po njima, bilo bi zaista opasno po budućnost Srbije ako bi njen politički vrh verovao da Peking ne priznaje Kosovo zbog prijateljskih odnosa sa Srbijom. Problem je preterana servilnost vlasti u Beogradu prema globalnim i regionalnim silama koja se već ispoljavala u brojnim okolnostima. Mađarska i Grčka su dobile mnogo više kineskih investicija i kredita od Srbije a Budimpešti i Atini nije palo na pamet da potišu belorusku prokinesku deklaraciju. Mađarski premijer Orban vrlo dobro zna gde su granice, šta ne može da se toleriše i gde nema gledanja kroz prste.
Sistematsko kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u Kini je poprimilo zabrinjavajuće razmere: stotine hiljade Ujgura, turkijskog naroda muslimanske veroispovesti, je završilo u radnim komunističkim logorima gde su bili na tzv. prevaspitavanju, po istoj matrici po kojoj je Josip Broz Tito “prevaspitavao” jugoslovenske komuniste i protivnike njegove diktature na Golom otoku. Peking je prvo pokušao da negira postojanje “radnih logora”, a kada je bio suočen sa dokazima, opravdali su ih borbom protiv terorista i ekstremista.
Prošle nedelje je veliku pažnju privukao i izveštaj nemačkog istraživača Adrijana Zenza. On je napravio uporednu analizu podataka broja abortusa i sterilizacija u Kini i Sinkjangu i otkrio da se Ujgurkinje masovno primoravaju na sterilizaciju i abortuse. U slučaju da odbiju jednu od pomenute dve mere bivaju zatvorene u tzv. radne logore. Zanz potkrepljuje rezultate svoje istrage sa zvaničnim podacima koji ukazuju da je prirodni priraštaj Ujgura manji od dominantne etničke grupe Han u Kini. Zanz je politiku Kine u Sinkjangu prema Ujgurima definisao kao “demografski genocid”.
Potez Beograda nije naneo samo štetu ugledu Srbije i bacio senku na njen evropski put, on je doveo u neugodnu poziciju i Srbe u bivšim jugoslovenskim republikama i na Kosovu, gde su manjina. Kakav kredibilitet ima Beograd u odbrani manjinskih i ljudskih prava Srba u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Kosovu, ako podržava sistematsko kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u Kini?
Stavljanje potpisa na deklaraciju Saveta za ljudska prava UN u Ženevi nije prvi veliki gaf srpske diplomatije kada su u pitanju prava čoveka, manjina ili rodna ravnopravnost. Pre desetak godina, dok je na Andrićevom vencu bio Boris Tadić a šef diplomatije Vuk Jeremić, Srbija je glasala protiv rezolucije država EU u Ujedinjenim nacijama kojom se Iran osuđivao zbog upotrebe torture uključujući i telesne kazne (odsecanje ruku), diskriminacije žena i kršenja prava manjina. Tada je zvanični Beograd opravdao dizanje ruke protiv principa ljudskosti i humanosti odbranom Kosova. Neće biti iznenađenje ako i aktuelna vlast ne upotrebi isti argument. Politika kontinuiteta po pojedinim pitanjima objašnjava zašto je Srbija tu gde jeste.
Lista zemalja koje su podržale Kinu u politici prema Ujgurima:
Saudijska Arabija, Rusija, Severna Koreja, Srbija, Iran, Sirija, Birmanija, Pakistan, Bahrein, Belorusija, Burundi, Kambodža, Kamerun, Centralnoafrička Republika, Komore, Kongo, Kuba, Džibuti, Egipat, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Jemen, Gvineja, Gvineja Bisao, Irak, Laos, Lesoto, Mozambik, Nepal, Nikaragva, Niger, Oman, Palestina, Papua Nova Gvineja, Filipini, Salomonska ostrva, Južni Sudan, Šri Lanka, Sudan, Surinam, Togo, Ujedinjeni Arapski Emirati, Venecuela, Zambija, Zimbabve i Kina.
Bonus video:
