Ljudi su preksinoć izašli na ulice Beograda ne zato što se najavljuje novi policijski čas, nego zato što već četiri meseca nemaju kontrolu nad svojim životima, a oni kojima je ta kontrola prepuštena smatraju da nisu odgovorni ni za šta. Preksinoćne demonstracije izliv su kolektivne frustracije izazvane činjenicom da neko smatra da ima luksuz da prikazuje broj obolelih i mrtvih u skladu s tim šta mu donosi trenutnu političku korist, praveći nas sve budalama. Otuda izjava jednog od demonstranata predstavlja užareno jezgro besa koji se valjao ulicama. Očiju otečenih od suzavca, čovek je prišao kameri u živom prenosu i rekao: „Ćale, ovo je za tebe, koji si umro, a nije bilo respiratora, u zvaničnom izveštaju. Ćale, mnogo te volim. Đufo, Ljubišo Đuriću, mnogo te volim. Ovo je za tebe, i za mog sina koji se rodio skoro.“ Na pitanje reporterke od čega mu je umro otac, dodao je: „Zato što nije bilo respiratora. Ni dan danas nisam dobio testove da je umro od korone. Nije bilo respiratora u zemunskoj bolnici. Oficijelan izveštaj! A na sva usta su pričali da mi poklanjamo respiratore. Ćale, ovo je za tebe, moj ćale. Znam da bi bio ponosan.“
Preksinoćna javna provala kolektivnog gneva otkrila je da tačka pucanja postoji čak i u Srbiji. Dok čitate ovaj tekst, propagandna mašinerija verovatno se već uveliko bavi iznenadnim protestom u Beogradu, koji se nakratko prelio čak i na skupštinski hol.
Dok će u fokusu svakako biti nasilje demonstranata i njihov sukob sa policijom, s ciljem da se događaj predstavi kao neuspeo pokušaj nasilnog svrgavanja vlasti, glavni spin će se sastojati u tome da se kao razlog protesta predstavi najava ponovnog uvođenja policijskog časa. Demonstranti će biti prikazani kao marionete opozicije koje se opiru razumnim merama zaštite od kovida-19 samo zato što im se ne sedi u kući.
To jednostavno nije tačno.
Demonstracije su bile su direktna posledica prekjučerašnje Vučićeve arogantne, teatralne konferencije za štampu na kojoj je, uz najavu vraćanja policijskog časa na snagu na teritoriji Beograda, izručio i novi talas svaljivanja krivice za pandemiju na građane. To je povod.
Uzrok je to što država očigledno više nema nikakvu kontrolu nad pandemijom, i sada se još jedino bavi kontrolom štete koju su načinile odluke izvršne vlasti i kriznog štaba. Mere koje je država uvodila, menjala, ukidala pa vraćala, pokazale su se kao nasumični potezi u kojima glavnu reč vodi kratkoročna politička korist, a ne zdravlje i životi građana.
Sve to ne zanima predsednika dok na konferenciji za novinare doslovno reprizira melodramu iz marta, u kojoj glumi jedinu razumnu osobu rešenu da pameti prizove naciju nerazumnih, a na kraju izgubi živce i sruči nam u lice da smo za sve što se dešava sami krivi.
Naravno da je to isprovociralo revolt. Neki su gnevni zato što poslednja četiri meseca izlaze napolje samo kad moraju, dezinfikuju i kuću i sve što uđe u nju, ne druže se i nose masku, a sad im se popuje kako su „građani bili neodgovorni“, iako se država pokazala neodgovornijom od njih održavanjem izbora usred pandemije. Drugi su gnevni zato što slušaju kako im članovi kriznog štaba pričaju o tome kako je virus „oslabio“, jer „ne može da izdrži na suncu“ i ponašaju se shodno tome, a sad su opet sami krivi kad se to pokazalo kao obično bulažnjenje.
Šta ste očekivali?
Nesumnjivo je da ćemo u danima pred nama slušati režimsku kuknjavu nad nasilnim demonstracijama. Brojaće se zapaljeni kontejneri i polomljene žardinjere. Naricaće se nad ulaznim vratima Skupštine. Na sve to valja im se uputiti jedan jedini ispravan odgovor: a šta ste očekivali? Šta ste očekivali kada ste prošlogodišnje mirne demonstracije učinili besmislenima, kada ste im se podsmevali, umanjivali brojeve demonstranata i prebrojavali ih stavljanjem crvene tačke na glavu? Šta ste mislili da će da se desi nakon što ste se isto tako smejali korona-virusu i pričali kako smo potpuno spremni, a zatim panično zatvarali ljude u kuće, kada ste hapsili svakoga ko izađe napolje, a onda puštali svoju pešadiju da po krovovima zgrada pravi bakljade, kada ste odjednom ukinuli sve mere da progurate izbore, a sada biste da okrivite građane za pune bolnice i ponovo uvedete policijski čas? Ako se državne institucije prave mrtve, šta bi to tačno trebalo da bude adekvatna reakcija građana na saznanje - potkrepljeno podacima BIRN-a - da mesecima prikrivate stvarne brojeve obolelih i mrtvih?
Šta ste očekivali? Još jednu mirnu šetnju? Onlajn-peticiju? Tihu poslušnost? Trenutno se nalazimo u poziciji da demonstranti ne traže čak ni ostavke nego im je naprosto dosta toga da ćute i trpe dok ih kolektivno prave ludima. Jedan od njih, čovek koji je skinuo masku da mu vidimo lice, u živom prenosu je u kameru izrekao poentu svega što smo videli sinoć. Rekao je: „Neće biti mira ako nema pravde.“
Neće, jer takav mir više nije moguć.
Bonus video:
