Jedan od vodećih saradnika pape Franja ima revolucionaran (iako ne nov) predlog - a tiče se celibata crkvenog osoblja. Povod je manjak sveštenika u Amazoniji, ali bi debata mogla da obuhvati cijelu Katoličku crkvu
Kardinal Benjamino Stela nije bilo ko. On je šef Kongregacije za kler u Vatikanu - vrlo važne institucije u sistemu Katoličke crkve. I sad je 76-godišnji Italijan izrekao jednu misao koja doduše nije nova, ali koja deluje revolucionarno. Stela je Crkvi preporučio da razmisli o zaređenju starijih, oženjenih muškaraca za sveštenike. Jedna takva izjava iz samog centra Rimske kurije ima težinu.
Pri tom se, kako se to kaže crkvenih rečnikom, radi o zaređenju takozvanih „viri probati“, oženjenih muškaraca dokazanih vrlina. Već puno godina teolozi diskutuju o zaređenju oženjenih muškaraca, za koje ne bi trebalo da važi celibat, propisani bezbračni život koji je obavezan za sveštenike Katoličke crkve. O ovoj se temi oglasio čak i papa Franja. I od tada se sve više biskupa usuđuje da javno govori o njoj.
Primjer iz Amazonije
Pri tom se radi o pitanju koje bi se ticalo samo jednog dela Crkve, o pravilu koje ne bi moglo biti važeće za Katoličku crkvu u čitavom svetu. Konkretno se radi o regionu Amazonije u Brazilu, gde je problem manjka sveštenika puno veći nego u recimo centralnoj Evropi. U prostranoj Amazoniji neke crkvene zajednice i po nekoliko sedmica slave nedeljnu misu bez sveštenika, dakle i bez pričešća.
Na probleme tih zajednica već godinama upozorava „amazonski biskup“ (naziv pod kojim je u međuvremenu postao poznat u svetu) Ervin Krojtler, poreklom iz Austrije, koji je od 1981. do 2015. vodio biskupiju Šingu, po površini najveću u Brazilu. Krojtler je u više navrata bio gost pape Franje u Vatikanu, navodno se na njegovom radnom stolu nalazi i dopis penzionisanog austrijskog biskupa u kojem piše o manjku biskupa na području Amazonije.
„Moramo razmisliti o tome jesu li viri probati moguće rešenje. I onda bismo morali da odredimo koje bi oni sve zadatke mogli da preuzmu, na primer u udaljenim parohijama“, rekao je papa u martu 2017. u intervjuu za nemački nedeljnik Cajt. Crkva, kako je rekao papa, „stalno vodi računa o tome da raspozna pravi trenutak, da shvati kad Duh sveti nešto zahteva“.
Papa iz Argentine, koji se nakon izbora 2013. predstavio kao crkveni čovek „s kraja sveta“, svesno pogled upire upravo na „kraj sveta“ - na područja poput Amazonije. U oktobar prošle godine je papa Franja za 2019. najavio „Amazonski biskupski sinod“ u Vatikanu, višenedeljno zasedanje papinih savetnika. Tema će verovatno biti odgovornost za božansko stvaranje sveta, posledice klimatskih promena i evangelizacija. Nagađa se i da bi se na dnevnom redu moglo naći i pitanje novih oženjenih sveštenika.
Kontroverzna rasprava
Čak i ako se po pitanju Amazonije bude radilo o rešenju (samo) za deo Katoličke crkve, taj bi signal mogao imati velikog efekta i na druge krajeve sveta. Jer i kod drugih spornih tema nazire se tendencija regionalnih rešenja i pravila.
Tako već neko vreme nacionalne biskupske konferencije mogu same da definišu pravila o odnosu prema ponovno (nakon razvoda) venčanim bračnim drugovima. Naziru se dakle razlike u rešenjima - od jedne do druge zemlje. Regionalni pristupi bi bili mogući i kad se radi o pitanju treba li kreirati i dužnost „đakonica“ za žene. Tu se upućuje na istorijski kontekst: nakon Drugog vatikanskog koncila (1962-1965) u Nemačkoj i drugim zemljama je uvedena funkcija đakona, funkcija koja u nekim drugim delovima Katoličke crkve ne postoji ni danas.
Pitanje celibata ipak se dotiče jedne od ključnih tema Katoličke crkve. Crkve reformacije ne poznaju obavezu života u celibatu, u pravoslavlju ga praktikuju samo monasi i vladike, dok popovi smeju da žive u braku sklopljenom pre zaređenja. Celibat koji je u Katoličkoj crkvi uveden u 12. veku već decenijama je povod raznim kontroverzama.
I sad je diskusija otvorena, pogotovo nakon što se izjasnio kurijski kardinal Stela. On svoje reči nije izrekao spontano na rubu neke priredbe, već u knjizi s intervjuima, objavljenoj na italijanskom jeziku. Do „amazonskog sinoda“ iduće godine debata će se proširiti i njome će se pozabaviti polarizovani tabori u Katoličkoj crkvi.
(Deutsche Welle)
Bonus video:
