Vlast koja je u stanju da zarad interesa investitora i stanara soliterčina niklih na Savi ukine železničku stanicu, u stanju je da na svaki zamisliv način osakati Beograd i funkcionalno i estetski, o čemu je na ovom mestu pisao Teofil Pančić pod naslovom “Naviknite se na Ruglo - gledaćete ga zauvek”. Megalomanski spomenik od dvadeset i osam metara Stefanu Nemanji kao odraz megalomanske palanačke svesti o urbanom prostoru biće tek benigna izraslina u odnosu na već unakeženi pejzaž grada i unakažavanje koje se može očekivati do izbora za Beograd 2022. godine. Pod komandnom palicom Kruševljanina i autora Knjige o Beogradu koja se prevodi na engleski svakojako ruglo bi tek moglo da bude sprovedeno u delo.
Onaj ko se diči pevajućom fontanom na Slaviji, sa onim nečim iskošenim što se naslanja na kružni tok, i Trgom republike pretvorenim u betonsko fudbalsko igralište na kome neke saksije glume drveće, taj nije odustao od vešanja gondole na Kalemegdansku tvrđavu, postavljanja tramvajskih šina u Kralja Milana ili rušenja Starog mosta, jer šta će ti tu most kad nemaš železničku stanicu, a i kvari ugođaj žiteljima Belgrejd voterfronta.
Od metroa koji ne bi vodio nikuda do planiranog širenja pešačke zone i na Vasinu, ali odustajanja od, na primer, podzemnih prolaza za pešake na Slaviji, ova gradska vlast uvek iznova dokazuje da nije u stanju da razume, ili ne haje za to, da bi uređivanje urbanog prostora moralo da bude prilagođeno potrebama građana, da bi trgove trebalo ispuniti sadržajem koji bi podigao kvalitet života ljudi koji tu žive. Dok su estetska merila podložna raspravi, funkcionalnost urbane sredine svakako nije.
Dok se “lažna elita” zgražava nad svim i svačim, Srpska napredna stranka dobija izbore. Za Vesića pod skutima Vučića je na beogradskim izborim 2018. od 1.606.693 upisanih birača glasalo 366.461, što je bilo dovoljno za 64 mandata u Skupštini grada i apsolutnu većinu i omogućilo im da sprovode u Beogradu sve što je usledilo i što će tek uslediti. Za listu Dragana Đilasa tada je glasalo 154.147 Beograđana. Izlaznost je bila 51,3 odsto.
Izlaznost na parlamentarnim i lokalnim izborima krajem juna 2020. u Beogradu iznosila je oko 30 odsto. Toliko mala izlaznost potvrđuje subjektivno osećanje da je nezadovoljstvo u Beogradu ogromno, da raste i da bi ono na izborima za Skupštinu grada koji predstoje moglo da bude kudikamo veće od averzije prema postojećoj opoziciji.
Teško je zamislivo da bi do predsedničkih izbora 2022. mogao da se iznedri neko ko bi imao šanse protiv Velikog voljenog vođe. Ali Beograd je sa stanovišta SNS-a klimav, a ko vlada Beogradom, taj će vladati Srbijom. Aleksandar Vučić sebi ne može da dozvoli da izgubi Beograd, za očekivati je da će on lično da predvodi i tu izbornu kampanju a partijska mašinerija će disciplinovati sve što može da dovuče do glasačkih kutija da zaokruži njegovo ime.
U odnosu na sve prethodne izbore, za očekivati je da će bitka za Beograd biti najbeskrupuloznija do sada, pogotovu što Vučiću mora da je na pameti da su njegove srodne duše Orban i Erdogan izgubili Budimpeštu odnosno Istanbul i Ankaru.
Zašto o izborima koji će se održati za nekih godinu i po dana pišemo sada? Zato što je, dok se opozicija razdružuje i udružuje, izborna kampanja odavno počela. A i zato što bi mogli da se održe ranije, ako se tako naredi.
(Vreme)
Bonus video:
