Kada su De Gol i Adenauer 22. januara 1963. potpisali Jelisejski ugovor, zapečatili su pomirenje između nekadašnjih ratnih neprijatelja. Šta je sa time danas?
Nemačko-francuskim ugovorom o prijateljstvu su dogovoreni održavanje obavezujućih konsultacija, početak tesne političke kooperacije i široka omladinska razmena. Otada je u programima razmene učestvovalo više od 8,4 miliona mladih Nemaca i Francuza.
Čemu novi ugovor?
Upravo za jubilej Jelisejskog ugovora je najavljeno da će predsednik Makron i kancelarka Merkel do kraja godine da završe konsultacije o novom nemačko-francuskom ugovoru o prijateljstvu. Ta ideja nije nova. Pogotovo je francuska strana stalno predlagala da se ugovor obnovi, iako je on tokom vremena dopunjavan dodatnim odredbama.
Pošto Jelisejski ugovor samo opisuje proces saradnje, nije potrebno menjati njegovo jezgro, ali je važno dati politički signal. Berlin i Pariz hoće da počnu novu etapu nemačko-francuske saradnje i da tako pripreme teren za reformu EU.
Šta je u novom Ugovoru novo?
U zajedničkoj izjavi, Merkel i Makron su govorili o inicijativama na raznim političkim poljima. U to spadaju: širenje programa razmene za građane dve zemlje, zaštita klime, jačanje ekonomske saradnje i još tešnja saradnja na planu spoljne i bezbednosne politike. Time će dve zemlje ostati u okviru koji je postavljen prvobitni Jelisejskim ugovorom. U zajedničkoj rezoluciji Bundestaga i Francuske nacionalne skupštine, dva parlamenta se zalažu za tešnju saradnju dva naroda i nabrajaju konkretne primere koji sežu od otvaranja zajedničkih centara za stručno školovanje pa do nemačko-francuskog centra za veštačku inteligenciju. Osim toga, poslanici još ove godine nameravaju da donesu nemačko-francuski parlamentarni sporazum kojim se jača saradnja dva parlamenta. Njime se, na primer, predviđa da se smernice EU jedinstveno sprovode obe zemlje.
Težište: jezik
Velike ovacije je dobio počasni gost Jelisejskog jubileja: Fransoa Deriži, predsednik Francuske nacionalne skupštine, govorio je oko četvrt sata a nakon toga su poslanici stojeći aplaudirali. Deriži je čitav govor održao na nemačkom jeziku. Takvi signali su sve češći.
Više od pola veka nakon potpisivanja Jelisejskog ugovora, povećao se broj političara na rukovodećim pozicijama koji mogu da se sporazumevaju na jeziku zapadnih suseda. Makron je okružen dobrim poznavaocima Nemačke.
Sasvim drukčije izgleda situacija među samim građanima - broj onih koji u Nemačkoj uče francuski vrlo je mali i stagnira. U vreme De Gola je oko polovina francuskih učenika učila nemački, sada to radi još samo oko 15 procenata. I u Nemačkoj se smanjuje broj onih koji uče francuski. Pored dominacije engleskog, za to je odgovoran i pravi bum španskog u nemačkim i francuskim školama. U novom Jelisejskom ugovoru, učenje jezika će biti važna stavka.
Težište: privreda
Nemačka je za Francusku najvažniji trgovinski partner. U zajedničkom ekonomskom prostoru bi dve privrede mogle da se još bolje povežu. „Ne samo zajedničko tržište, već i zajedničke odredbe privrednog prava, sa zajedničkom osnovom za procenu poreza za pravna lica, uz načelo: „Bolji smo zajedno nego svako za sebe“, kako je to formulisao šef nemačko-francuske parlamentarne grupe u Bundestagu Andreas Jung.
Težište: bezbednost
U novom Jelisejskom ugovoru bi trebalo da se obrati posebna pažnja na saradnju na planu odbrane i borbu protiv terorizma. Dve zemlje tu već imaju za sobom plodnu saradnju. Od 1989. postoji zajednička vojna jedinica. No, ona već godinama nema važnu ulogu u vojnoj svakodnevici.
Francuzi rado vojno intervenišu, a Nemci su tu vrlo uzdržani - u odbrambenoj politici su tako sučeljena potpuno različita načela. Zato u odbrambenoj politici neće biti lako nalaženje zajedničkog jezika.
Težište: pogranična saradnja
Nedostatak kvalifikovanih radnika u Badenu, visoka nezaposlenost u Elzasu: dve zemlje mogu da srastaju u graničnim područjima na zadovoljstvo obe strane. Trenutno su praktične prepreke tu još velike. Francuska je iz straha od „jevtine konkurencije“ iz istočnih zemalja EU razvila zastrašujuću birokratiju, a nemačke zanatlije se žale da je francusko tržište faktički izolovano. Ako se poradi na tome, u novom Jelisejskom ugovoru bi se mogle naći i odredbe koje vode ukidanju nevidljivih barijera između dve zemlje.
Težište: digitalna budućnost
Blagostanje u 21. veku će biti tesno povezano sa digitalnom revolucijom. Do sada su na tržištu dominirali gigantski američki koncerni poput Epla, Gugla ili Amazona. Nemačka i Francuska bi sa svojim zajedničkim centrom za veštačku inteligenciju mogle da pokušaju da pomognu evropskim preduzećima novcem ubranim od poreza. U prošlosti je jedan takav pokušaj propao. Kada je Gugl početkom ovog milenijuma krenuo u pobednički pohod, nemački kancelar Šreder i francuski predsednik Širak su inicirali pokretanje nemačko-francuskog internet-pretraživača Quero. Nemačka se povukla iz tog projekta već posle godinu dana.
(Deutsche Welle)
Bonus video:
