Jedan od najvećih francuskih pisaca XX vijeka, autor brojnih eseja, pozorišnih komada, i čuvenih romana, među kojima su “Stranac”, “Kuga” i “Pad”, Alber Kami, godinama je objavljivao hronike u listu “Combat”, koji je 1941. pokrenuo francuski pokret otpora, a čiji je prvi legalni broj izašao1944. godine. Davao je intervjue i pisao za mnoge druge novine i časopise u Francuskoj. U svemu što je pisao, hvatao se u koštac sa najosetljivijim i najaktuelniijim temama, neretko ulazeći u polemike sa najvećim intelektualcima tog vremena u Francuskoj.
Izbor njegovih testova, pod naslovom “Kronike”, koje je u okviru sabranih dela ovog francuskog nobelovca, 1971. godine objavila izdavačka kuća “Zora” iz Zagreba, počinje tekstom ”Krv slobode”, koji je Kami napisao 24. avgusta 1944. godine, kada su prve savezničke trupe ušle u Pariz, a završava se njegovim tekstovima i intervjuima sa početka pedesetih godina prošlog veka.
Kami se u tim tekstovima bavio odnosom prema nacističkim, staljinističkim kao i zločinima počinjenim za vreme Frankove vladavine u Španiji, pitanjima praštanja, pomirenja i revolucije, raspravljao je o komunizmu, antikomunizmu, socijalizmu, o pitanju smrtne kazne…
Seriju tekstova u listu “Combat”, u kojem je između 1944. i 1947. godine bio glavni i odgovorni urednik, posvetio je štampi svog vremena i insistirao na odgovornosti koju svi novinari imaju prema svojoj publici. Mnogi od tih tekstova, ako ne i svi, su svevremeni - ako bi ih čitao neko ko ne zna kada su i gde napisani, mogao bi da pomisli da se nastali 2020. godine, kao reakcija na izveštavanje određenih savremenih medija ne samo u Srbiji i regionu, nego i u celom svetu.
Upozorenje i podsjećanje
U vreme kada je zbog tabloida i tabloidnog pristupa novinarskom poslu ova profesija izgubila ugled i dostojanstvo, Kamijevi tekstovi mogu se doživeti kao upozorenje i podsećanje na osnovne principe na kojima bi novinarski posao trebalo da se zasniva.
“Glad za novcem i ranvodušnost prema plementim stvarima učinili su da je Francuska imala štampu, kojoj je uz retke izuzetke jedini cilj bio da ojača moć nekolicine i jedina namera da obescjeni odvažnost svih ostalih”. To je Kami, govoreći o francuskoj predratnoj štampi, napisao u tekstu koji je u listu “Combat” objavljen 31. avgusta 1944. godine . On se potom osvrće na štampu iz te godine, i mada kaže da novinari pokreta otpora, kojima je i sam pripadao, zaslužuju poštovanje, ipak konstatuje da oslobođena štampa u Parizu nije dovoljno dobra da bi se njome moglo biti zadovoljnim.
Preispitivanje savjesti novinara ne može se odlagati
Kami je insistirao na savesti novinara - i to u avgustu 1944. godine, posle više od četiri godine okupacije Pariza i nekoliko dana borbi za glavni grad Francuske u kojima je poginulo gotovo 5.000 ljudi, među njima i pripadnici nemačkih trupa, francuski civili i članovi pokreta otpora. Smatrao je da se, uprkos okolnostima, preispitivanje savesti novinara ne može odlagati. “Neko će reći da je to preuranjeno, i da novinama treba dati vremena da se srede pre nego počnu ispitivati svoju savest? Odgovor je ne”.
U istom tekstu on podseća da su novinari pokreta otpora bili uvereni da jedna zemlja vredi koliko i njena štampa, i da je, imajući u vidu da je tada jedan članak mogao biti plaćen zatvorom ili smrću, postalo jasno koliku odgovornost novinar ima, u kojoj meri reči imaju svoju vrednost i koliko moraju biti promišljene.
Uprkos tome, kaže Kami, opala je budnost duha onih koji su u Francuskoj pisali u vreme kada je objavljen Drugi svetski rat - preuzeli su zastarele obrasce, nisu se plašili retoričkih preterivanja i podilazili su “malograđanskoj senzibilnosti”.
Zbog toga, u vreme kada je Pariz bio oslobođen, Kami nalazi razloge da podseti novinare da su “sredstva obaveštavanja u njihovim rukama”, i da je zato “sva odgovornost” prema njihovoj zemlji upravo na njima.
“Zadatak je svakoga od nas da dobro promisli o onom što namjerava reći, da postepeno oblikuje duh novina za koje piše, da pažljivo piše…”, naglašava Kami i kao da ima uvid u neke medije danas, podseća da novinar mora da poseduje “hladnu objektivnost”, a ne retoriku, i humanost - a ne osrednjost.
Desetak dana pošto je objavio ovaj tekst, Kami se u svom novom članku, takođe za “Combat” osvrće na kritičko novinarstvo i konstatuje da u tom trenutku u Francuskoj postoji tendencija da se informiše “brzo umesto dobro” i upozorava da se tako “na istini ne dobija”.
Novinar, podseća Kami, treba da bude bolje obavešten od svoje publike, i zbog toga je njegov zadatak da sa maksimumom rezerve čitaocima predstavi informacije za koje zna da su nesigurne, jer samo tako omogućava publici da sama shvati koliku važnost treba da prida određenoj vesti.
Temama, rečima, ali i tonom koji bira, cilj novinara treba da bude da podstiče kritičnost kod čitalaca, a ne da podilazi njihovoj površnosti, piše Kami 1944. godine, a čitalac danas stiče utisak da je ova rečenica nastala kao reakcija na destine tabloidnih listova, časopisa, radio i televizijskih stanica 2020. godine u Srbiji i regionu koje postižu neuopredivo veću čitanost i gledanost od medija koji na ovakve principe ne zaboravljaju.
Osvrćući se na komentare, Kami naglašava da ih novinar ne može dobro pisati bez skrupula i bez distanciranog odnosa prema onome o čemu govori. Iako kaže da želja za istinom ne sprečava opredeljenje, ovaj francuski pisac i esejista ponovo naglašava da je pronalaženje adekvatnog tona od ogromne važnosti, jer u suprotnom “sve može da izgubi svoju vrednost”.
Kami ovaj tekst piše u vreme kada, kako kaže, u Francuskoj vlada sigurnost u pobedu, i zaključuje da to primorava štampu da ”bez oklevanja definiše šta želi zemlja i šta ona jeste”.
Ipak, o toj temi može se pisati samo i isključivo “beskrajnim oprezom”, opet upozorava Alber Kami, pa ide čak dotle da kaže da je neophodan - nov poredak reči.
Zdrav razum i čestitost duha
Ključno pitanje bilo je tada za Kamija imaju li komentari dubine i da li se lažne i sporne vesti prikazuju kao istinite. Zato se danas njegovi tekstovi o francuskoj štampi između 1940. i 1944. godine mogu doživeti kao upozorenje, kao “saveti mladom novinaru”, ili kao podsećanje na ono što treba da bude osnova ozbiljnom pristupu svakom pisanju koji ima ambiciju da postane javno.
Novinarski zanat zahteva “zdrav razum i jednostavnu čestitost duha”, kaže Kami u tekstu iz novembra 1944., a u intervjuu koji je dao 1951. godine, ponovo, kao da upozorava, kaže da „sloboda ne znači govoriti bilo šta ili povećavati broj listova punih skandala, ni uspostavljati diktaturu u ime budućeg oslobođenja“.
“Sloboda znači pre svega ne lagati. Tamo gde se množi laž, najavljuje se tiranija, ili se ona nastavlja“, rekao je tada Kami novinaru lista “Le progrès de Lyon“.
Autorka radi kao dopisnica za Deutsche Welle u Beogradu
Ovaj članak je nastao u okviru projekta „Integritet i autorstvo u novinarstvu na Zapadnom Balkanu“ Centra za kulturnu dekontaminaciju. Projekat je podržan od strane Human Rights Fund (2019-2021)/Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu
Bonus video:
