Glumci smiju samo da glume. Njima nije dozvoljeno da se bune, naročito ne nakon izbora. Glumci treba da budu poslušni i izvršavaju svoje zadatke jer su za to plaćeni. Ukoliko se drznu da traže veća prava, bolje uslove i da pozorište bude zaista pozorište rasterećeno politike i raznih interesa, diletanata i prekulturnih klanova, ako traže da njihovi nadređeni rade svoj posao, moguće je da draga im direktorica njihov stav okarakteriše kao “samopromociju umjetnika buntovnika“.
Zaista se dirljivo glumcima obratila direktorica Milica Tomović, tekstom koji nema ni glavu ni rep, koji čak nije ni dovoljno polemički bezobrazan da bi zavrijedio poštovanje. Kao da je tema teksta bila: Hoću malo da izblatim glumce, ali ne znam što da im prišijem i ne znam kako se uopšte takvi tekstovi pišu. Zato je na kraju njen tekst od onih koji se svrstavaju u rubriku transfer-blama, jer je više rekla o sebi nego što je nagrdila glumce.
Počela je naravno citirajući Kanta, ali taj citat je ipak jedino zbog čega bi bilo šteta da to dugo očekivano direktorojavljanje završi u kanti. Najdivnije je što se glumcima spočitava da se samoreklamiraju, pa zatim da su samopromoteri. Na tome se prilično insistira. Bilo bi zgodno o tome polemisati, kad bi polemika postojala.
Glumci su na bini, oni su u filmu, u spotu, u reklamama, na naslovnicama novina, na bilbordima, oni su voditelji specijalnih emisija na televiziji, oni su moderatori donatorskih večeri i njihovo zanimanje ih čini popularnim, njihov talenat ih čini pozvanim. Radeći svoj posao oni se dovoljno reklamiraju. Pozorište je zaduženo da ih još više promoviše, a ne da ih proziva zbog “samopromocije“. Sve što CNP ima su glumci i da je sreće i pameti, njihov glas bio bi važan i neko bi to uzeo u obzir, ne bi se sa njima inatio, ne bi pokušavao da ih “spušti“.
Ironija je da je jedan od čelnika CNP-a poznat po tome što je režirao seriju ”Božićni ustanak“, i puna su mu usta te priče, ali kad glumci progovore, onda su rušitelji pozorišta i poretka. Evo i direktorica u svom obraćanju kaže: “I gle čuda, nakon 30. avgusta...“. Uzima se taj datum kao da su se glumci polakomili, da su počeli tek tad da dižu glas kad su vidjeli da jenjava čvrsta ruka partijske kulture.
Jer, možda je dozvoljeno glumcima da grme sa govornica, da budu članovi ili simpatizeri (najdivnija riječ made in MNE) DPS-a kao Bane Popović, Dubravka Drakić i Dušan Kovačević. Kad oni govore na promotivnim političkim skupovima, onda se to valjda ne računa kao samoreklamiranje, to je korisna gluma ili added value?
Ipak, tekst direktorice nije skroz za bačit’. Ima u njemu jedna briljantna teza, možda plasirana i nesvjesno. Direktno se prozivaju neki glumci, kako je “za pojedine članove ansambla preče sređivanje drva za ogrijev od posla za koji su plaćeni“. Sređivanje drva? Pa to je krasno! Kako je to toplo, a dolazi zima duga i hladna! Kakav kec iz rukava i kakvo polemičko poentiranje direktorice! Mogla bi ona češće da piše, možda nešto njeno da se izvede u CNP. Bila bi to dobra komedija. I glumci bi uživali da to igraju. I drva bi možda zanemarili.
Bonus video:
