i koliko pokvarenosti treba da se izlije pred naše noge
i kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare Azra - Kad fazni lete
Nije ovo vrijeme kad se čeka 19:30h da bi se od spikerke čulo što se zbiva u zemlji. Dosta smo čekali da čujemo što su nam spakovali da čujemo. Nema više pecanja. Rijetko se ko peca i na fakenews, znamo i što je post-istina. Sve se odmah zna jer svakome stigne notifikacija odmah na ekran, direktno u džep. I kad je lažna vijest, to je ipak vijest, jer se odmah prepozna kao podvala, pa se zna odakle dolazi, ko je poslao i zašto.
Lako se i čita između redova i sad se jasno vidi ko mnogo voli fotelju, ko je spreman da je se odrekne, a ko bi sve srušio zbog nje. Uzalud opanjkavanja, uzalud skretanja sa teme i denunciranje, konačno ljudi tumače poteze a ne izjave.
Nije Zdravko uveo nepotizam u institucije, ostrašćenost i vrisku u parlament, nije se inatio i sebi i narodu činio štetu, naprotiv, čini se da je za mjesec ili dva učinio više nego pojedini za par decenija. Nije Dritan donosio sjeckalicu za ustav i uporno insistirao na nemogućem, nije Aleksa tražio sve a možda je mogao sve i da dobije, ipak je znao da procijeni što mu je dovoljno. Nijedan od njih nije štrajkovao glađu, odbrojavao do deset, pozivao ratne drugove, ne znači da neće, ali za sad nisu.
Nisu odigrali kao Darko i Azra, a možda je i njih čekala neka situiranost i Kina. Mogli su da se isprse, da kažu kako vole Crnu Goru i sve rade za nju i zažmure na par dana. Možda bi im legla fina uplata. Nisu. To što nisu, to se mora poštovati. Ako kad pokleknu, tad ih treba prokazati. Nikako unaprijed. Nije fer.
Zato nisu zaslužili čak ni glasine, jer da su nešto zabrljali, razapeli bi ih odmah prodržavni mediji. Isti oni mediji, sa kojih se nekada ljuti opozicionari ovih dana ne skidaju. To jeste signal. Čim određena priča prija državnoj televiziji i antenioznom portalu, zna se i na čiju štetu ide sve, a kome koristi. Ako pratimo trideset godina jednu te istu partiju šaha, znamo ko zašto vuče kakav potez, a znamo i da predvidimo dva unaprijed.
Utakmica je pri kraju, istekao je devedeseti minut i ekstra time traje. Curi, još malo do poslednjeg zvižduka. Kad se začuje, znaće se tačno ko je pregovarao a ko je prego-varao. Nadajmo se da su svi pošteno pregovarali, makar da budu odani onome što su dogovorili i obećali onome koga više nema. Makar da imaju poštovanja prema sjenima njegovim, jer su se u njega zaklinjali i on im je odredio put.
Narod će to znati da kazni ili nagradi na prvim narednim izborima, a biće ih još, sa srećom. U pamet se braćo svi, i ovi i oni. Da ne bude kasno i prekasno.
Bonus video:
