Posle nekoliko dana neizvesnosti, Joe Biden je osigurao pobedu na američkim predsedničkim izborima, ali komentatori i novinari su ostali zbunjeni. Zavedeni rezultatima anketa, mnogi su očekivali da će demokrati odneti istorijsku pobedu i osvojiti ne samo Belu kuću nego i Senat. Kako je moguće da je Donald Trump uspeo da sačuva podršku tako velikog broja Amerikanaca i osvoji čak više glasova nego pre četiri godine, uprkos bezočnim lažima, očiglednoj korumpiranosti i katastrofalnom reagovanju na pandemiju?
Značaj ovih pitanja prevazilazi okvire američke politike. Partije levog centra širom sveta traže načine da se suprotstave desnim populistima i povrate podršku biračkog tela. Mada Biden po temperamentu pripada centru, platforma Demokratske stranke značajno se pomerila ulevo – bar po američkim standardima. Da su demokrati ostvarili uverljiviju pobedu, to bi svakako podiglo moral umerene levice: možda je za trijumf na izborima dovoljno kombinovati progresivne ekonomske politike sa posvećenošću demokratskim vrednostima i elementarnoj uljudnosti?
Uveliko se polemiše o tome šta je trebalo učiniti da se osigura bolji rezultat demokrata. Nažalost, iz njihove tesne pobede nije lako izvući korisne lekcije. Američka politika se obrće oko dve glavne ose – kulture i ekonomije – i u oba segmenta ima komentatora koji tvrde da je Demokratska stranka ovog puta otišla predaleko, kao i onih koji tvrde da nije ponudila dovoljno.
Tekućim kulturnim ratovima produbljen je sukob između društveno konzervativnih i dominantno belih regiona u centralnim delovima zemlje i metropola u kojima dominiraju „prosvećeni“ politički stavovi. Na jednoj strani su porodične vrednosti, protivljenje abortusu i insistiranje na pravu posedovanja vatrenog oružja. Na drugoj su prava LGBT+ zajednice, socijalna pravda i borba protiv „sistemskog rasizma“.
Podršku demokrata uličnim protestima protiv policijske brutalnosti Trumpovi glasači su protumačili kao odobravanje nasilja i paušalnu osudu čitave zemlje za sistemski rasizam. Neki komentatori smatraju da se Demokratska stranka na taj način izložila optužbama za moralno poziranje i odbacivanje vrednosti do kojih drže stanovnici središnjih delova zemlje, iako je sam Biden osuđivao nasilje. Drugi zaključuju da neočekivana podrška Trumpu samo pokazuje koliko su rasizam i bigoterija duboko ukorenjeni, zbog čega im se treba još snažnije suprotstaviti.
Što se tiče ekonomije, brojni analitičari, uključujući i centriste iz Demokratske stranke, veruju da su pomeranjem ulevo demokrati uplašili konzervativne glasače. U skladu sa tradicijom, republikanci su to iskoristili za potpirivanje strahova od povećanja poreza, gašenja radnih mesta zbog novih ekoloških politika i socijalizovane zdravstvene zaštite. Stari američki mit o preduzetniku koji najbolje radi onda kada mu se država najmanje meša u posao i dalje je živ i zdrav u obe vodeće stranke.
Ali progresivno krilo stranke se ne slaže sa takvim tumačenjem. Njegovi predstavnici tvrde da je Biden vodio kampanju na predlozima koji se nikako ne mogu opisati kao radikalni, bar prema merilima drugih razvijenih zemalja. Uostalom, Biden je izbore od početka shvatao kao referendum o Trumpu, a ne kao izjašnjavanje javnosti o alternativnom političkom programu koji nudi. Možda bi Bernie Sanders ili Elizabeth Warren sa svojim insistiranjem na radnim mestima, ekonomskoj sigurnosti i redistribuciji, bili bliži aspiracijama većine Amerikanaca.
S obzirom da su izbori održani usred sve smrtonosnije pandemije, moguće je da je na opredeljivanje glasača uticala kombinacija zdravstvenih i ekonomskih razloga koji nemaju mnogo veze sa temama o kojima analitičari debatuju. Neki od insajdera u Demokratskoj stranci veruju da su glasači bili zabrinuti zbog mogućih ekonomskih posledica strožih mera u borbi protiv pandemije kovida-19 koje predlažu demokrati. Ako je to tačno, gore pobrojane rasprave su uglavnom bespredmetne.
U svakom slučaju, jasno je da ovi izbori nisu doneli odgovor na pitanje kako političari iz Demokratske stranke i partija levog centra treba da se pozicioniraju u odnosu na važna kulturna i ekonomska pitanja da bi zadobili veću podršku birača. Takođe, rezultat nije značajnije promenio prirodu izazova sa kojima se ove partije suočavaju. Politički lideri levice moraju izgraditi manje elitistički identitet i kredibilniju ekonomsku politiku.
Kao što je primetio Thomas Piketty, a i mnogi drugi autori, partije levice su se pretvorile u partije obrazovanih urbanih elita. Sa erozijom njihove tradicionalne baze u radničkoj klasi, porastao je uticaj pripadnika globalizovanih profesija, finansijske industrije i korporativnih interesa. Problem nije samo to što ove elite često biraju ekonomske politike koje ne idu naruku srednjim i nižim klasama i zaostalim regionima, već i to što ih njihova kulturna, društvena i prostorna izolovanost čini nesposobnim da prihvate i razumeju stavove ljudi koji žive skromnije od njih. Indikativna je lakoća s kojom kulturne elite odbacuju 70 miliona Amerikanaca koji su glasali za Trumpa, opisujući ih kao beslovesna stvorenja koja glasaju na štetu sopstvenih interesa.
U domenu ekonomije levica još nema dobar odgovor na goruće pitanje našeg vremena: Gde pronaći dobra radna mesta? Progresivnije oporezivanje, investicije u obrazovanje i infrastrukturu, kao i univerzalno zdravstveno osiguranje (u Sjedinjenim Državama) veoma su važni. Ali to nije dovoljno. Zbog aktuelnih trendova tehnologizacije i globalizacije sve je manje dobrih poslova koji su srednju klasu održavali u životu. Pandemija kovida-19 je dodatno produbila polarizaciju na tržištima rada. Zato nam je potrebna proaktivna strategija države direktno usmerena na stvaranje dobrih radnih mesta.
Visoka cena koju plaćaju zajednice iz kojih nestaju dobri poslovi nije samo ekonomska. U njima raste broj zavisnika i rasturenih porodica, kao i stopa kriminaliteta. Pripadnici zajednice reaguju čvršćim vezivanjem za tradicionalne vrednosti, postaju manje tolerantni prema strancima i spremniji su da podrže autoritarne lidere. Tako ekonomska neizvesnost podstiče i produbljuje linije postojećih kulturnih i rasnih podela.
Partije levice moraju razvijati programska rešenja za ekonomske probleme. Ali tehnokratska rešenja neće biti dovoljna. Potrebno je uložiti mnogo truda u prevladavanje dubokih podela u društvu, za koje odgovornost velikim delom snose kulturne elite. U protivnom, demokrate za četiri godine čeka još jedno neprijatno iznenađenje.
(Project Syndicate; peščanik.net; prevod: Đ. Tomić)
Bonus video:
