Rusija će i u novoj godini privući veliku pažnju javnosti: održavaju se predsjednički izbori, ali i Svjetsko fudbalsko prvenstvo. Jasno je koji događaj obećava više napetosti
Izbori znaju da budu zanimljivi, posebno kada se ne zna od samog početka ko će biti pobednik. Zato bi predsednički izbori u Rusiji mogli da budu uzbudljivi poput sadržaja telefonskog imenika iz Čeljabinska. Svima - pa tako i kandidatima na izborima - jedno je jasno: pobednik će biti Vladimir Putin. Na kraju krajeva, Kremlj kontroliše televiziju, raspolaže najvećim novcem i može da posegne za aparatom vlasti, uključujući i bezbednosne službe. Čak i da postoji kandidat koji bi Putina ozbiljno mogao da ugrozi, teško da bi mogao da nastupi na izborima.
Kremlj zato može da bude zadovoljan onim što narednih nedelja i meseci sledi: izbornoj borbi koja to nije. Takmičenju u kojem predsednik ostaje državnik koji ne mora da se obazire na konkurenciju.
Velika izlaznost kao kriterijum uspjeha
Ali vlada želi više od pobede. Želi nadmoćnu pobedu, sa velikom izlaznošću: oko 70 procenata, bilo bi poželjno. To je teško ostvarljivo. Ivan Ivanović se opravdano pita: zašto da se po snegu mrcvarim do glasačke kutije, kad će Vladimir Putin ostati predsednik? Ako to de fakto i nisu izbori, običan ruski građanin radije će ostati kod kuće, po sistemu: „Neka sa svojim beloruskim izbornim posmatračima broje šta hoće!“
To glumatanje Vladimiru Putinu zapravo uopšte nije potrebno, jer i nezavisne ankete pokazuju da je on jasan favorit. Čak i da se radi o pravim, fer izborima, taj 65-godišnjak bi pobedio. Njegova tajna ostaje: zašto izbegava taj rizik. Možda se boji demonstracija? Možda veruje da bi mnogi njegovi zemljaci mogli da zaborave popularnu aneksiju Krima ili da njemu zamere zbog pada životnog standarda?
U odnosima moći u Rusiji 2018. godine ne bi trebalo da bude značajnih promena. Zanimljivije bi moglo biti šta će se dešavati nakon izbora, 18. marta. Hoće li Putin ciljanim kadrovskim odlukama pripremiti zemlju za vreme nakon njega? Astrolozi Kremlja spekulišu ko bi mogao da bude novi premijer. Aktuelni premijer Dmitrij Medvedev deluje oslabljeno. Optužbe da je stavio milione u svoj džep ne jenjavaju. Da li će za njegovog zamenika Putin imenovati nekog liberalnog ekonomskog stručnjaka ili nekog iz bezbednosnog aparata? Bilo kako bilo, to bi mogla da bude prekretnica za budući kurs Rusije.
Novi faktor moći na Bliskom istoku
Prekretnice bi moglo da bude i kada je reč o spoljnoj i bezbednosnoj politici. S obzirom na to da se SAD, kao sila koja se brine za red, iz mnogih oblasti povlači, Rusija i Kina nastoje da popune taj vakuum moći. Na Bliskom istoku, tamo gde Rusija do pre nekoliko godina nije bila neki značajan faktor, predsednik Putin se u međuvremenu snažno umešao. Njegov čovek u Siriji - predsednik Asad - ostaje na funkciji. Ako ništa drugo, Rusija se za to izborila.
S druge strane, slabijih pomaka bi 2018. godine moglo da bude u rešavanju ukrajinske krize. Moskva ni u novoj godini neće odstupiti od Krima, niti će prestati da podržava stanovništvo na istoku zemlje koje govori ruski jezik. Sankcije Zapada zato će i dalje ostati na snazi. Obe strane čekaju. Primena sporazuma iz Minska zapinje. Odnos snaga u Ukrajini neće promeniti čak ni velike američke isporuke oružja. Rusija se nada da će interesovanje u Vašingtonu i Briselu za taj region vremenom da oslabi.
Dobar domaćin. I bezbjedan?
Na leto Putin može da uživa u pažnji koju će privući Svetsko prvenstvo u fudbalu, pa čak i ako domaći fudbaleri ne ostvare najbolji rezultat: Rusija će učiniti sve da bude dobar domaćin. Ali opasnost preti od terorističkih napada islamista, boraca IS koji se vraćaju iz Sirije ili Iraka. Samoubilačke napade na javnim mestima teško je sprečiti. Dobilo bi se mnogo kada bi američke i ruske službe sarađivale barem u borbi protiv terorizma. Ali Vašington ni za to nije spreman. Hladni mir se ne završava.
(Deutsche Welle)
Bonus video:
