NEKO DRUGI

Grigorija za predsjednika

Popalili su se alarmi, zazvonila zvona na uzbunu, oglasile izviđačke trube, a onda se uselila zebnja i javio strah, pa se moralo krenuti u preventivni protivnapad

11629 pregleda 41 reakcija 22 komentar(a)
Foto: Beta/Eparhija-zahumskohercegovacka
Foto: Beta/Eparhija-zahumskohercegovacka

Kako zvuči ovo? Provokativno? Fenomenalno? Suludo? Ohrabrujuće? Šarlatanski? Neizvodljivo? Netačno? Pokvareno? Protivzakonito? Podlo? Nemoguće... (dopišite sami).

Najtačnije - zvuči, pod jedan, kao očajnički krik ostatka nezaklanih građana Srbije tupom britvom esenesovskog režima koji se pre devet godina dokopao države i njenih resursa i Vrhovnog Uzurpatora koji je postao apsolutni gospodar svega živog i mrtvog u ovoj zemlji: njene takozvane Skupštine; još takozvanije Vlade koju u momentu osnivanja oročava na dve godine i njenih takozvanih ministara; sopstvene i tuđih partija; spoljne i unutrašnje politike; izbora i reizbora; rekonstrukcija i dekonstrukcija; sudstva i zdravstva; ekonomije i demografije; medija, jutarnjih, podnevnih i večernjih programa i naslovnih strana; Instagrama i Fejsbuka; vakcinaštva i respiratorstva; gondolijerstva i spomeništva; navijaštva i stadionstva; kriminalastva i obračuna sa istim…

Pod dva, zvuči kao najstrašnija noćna mora tog istog omnipotentnog Gospodara, jer mu se negde u dnu stomaka (za to mu nisu potrebne fokus grupe, tim bildinzi i istraživanja javnog mnjenja) javila jeziva i onespokojavajuća primisao da bi ga taj uljudni i smireni vladika - ako bi se, kojim slučajem, kandidovao - mogao zbrisati sa trona.

Ta užasna mogućnost, ponor pakla, takoreći - pošto čovek sebe uopšte više i ne vidi izvan funkcije koju obavlja i to isključivo na ovaj cezaristički način - načinili su ga osetljivim, nesigurnim, nervoznim i goropadnim. Popalili su se alarmi, zazvonila zvona na uzbunu, oglasile izviđačke trube, a onda se uselila zebnja i javio strah, pa se moralo krenuti u preventivni protivnapad kako bi se takva opcija sasekla u samom korenu i onemogućila po svaku cenu.

Zato se episkop diseldorfski i nemački, koji je nedavno obznanio kako okuplja pametne i poštene ljude ne bi li se oteta država nekako vratila sebi i građanima, našao na listi za odstrel, postao meta najgnusnijih napada i blasfemičnih i opskurnih konfabulacija koje okolo rigaju režimske sluge a šire medijski kerberi, da bi - u skladu sa logikom nekontrolisanog lova - na kraju stigle i pretnje smrću.

Što jednom reče Matija Bećković, kako je on napredovao kao pesnik, tako je i njegov otac - proskribovan od komunističkog režima - napredovao u četničkoj hijerarhiji. Slično se dešava i Grigoriju. Što je veći strah režima i njegovog poglavice, tako rastu i vladikina nepočinstva i smrtni grehovi, pa je tako proglašen bludnikom, propalim biznismenom, okorelim papistom i ekumenistom, razbijačem crkve, deliocem vernog naroda, tajkunskim političkim kandidatom, na kraju i sahranjivačem živog Patrijarha Pavla (kako li su se samo ovoga setili). Kako je krenulo, na kraju će ispasti da je - kad mu je propalo to „sahranjivanje naživo“ - na Vojno medicinskoj akademiji i pod okriljem noći, lično udavio srpskog prvojerarha.

S druge strane, Crkveni sinod, odavno u kolaboraciji sa režimom, pravi se mrtav (pa će Grigorije i njega živog da sahrani u masovnoj grobnici), sramno ćuti i ne uzima u zaštitu svog vladiku, već sa strane posmatra kako ga režimska banda blati, olajava i provlači kroz toplog zeca. Za razumeti ih, imaju i oni noćnu moru od Grigorija, jer bi mogao, nekim čudom, da im osvane kao patrijarh. Užas i pokora!

Sve u svemu, Grigorije je postao politički faktor a režim se svim silama trudi da od njega napravi političko strašilo i samog đavola kako bi ga temeljno ogadio narodu, ako ga već ne bude uspeo da odgovori od tog strašnog nauma da se pojavi kao predsednički kandidat.

A može li jedan vladika da se kandiduje na izborima?

Da malo dodamo zorta režimu i njegovom neustrašivom junaku, odgovor je - može. Naime, član 52. Ustava Republike Srbije jasno kaže: „Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.“

Dakle, sa zakonske strane po ovom pitanju, nema razlike između pravnika Vučića, politikologa Dačića, dramaturga Jovanovića, rakijologa Nikolića i teologa Durića. Osim ako lice Mladen Durić nije državljanin Republike Srbije. Proveride Vuline i javi Vučiću, možda se čovek bez veze sekira!

(nova.rs)

Bonus video:

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")