Kada su Đukanoviću propali svi pritisci na tužilaštvo da me optuži zato što predajem Štoksovu teoremu i kohomologije De Rama, zatražio je od Vrhovne režimske sluškinje Ranke Čarapić da uz pomoć Crnogorske komercijalne banke konstruiše tužbu protiv tzv. druge familije. Poteškoća na koju je ona naišla bilo je to što finansijski spor između dva privatna fizička ili pravna lica (kao što su banka i njen direktor) ne spada u djelokrug državnog tužioca, koji se tako naziva zbog toga što štiti državni interes, a ne interes privatne banke. Stoga je smislila sljedeću formulu. CKB je bila sistemska banka (neka banka se tako naziva ne zato što je državna ili privatna, već zato što se preko nje obavlja značajan procenat platnog prometa zemlje). Svako ko ugrozi takvu banku, ugrožava stabilnost državnih finansija, odnosno državu. Vrhovna režimska sluškinja je našla kredite u zbirnom iznosu od oko sedam miliona s čijom naplatom je banka imala problema nekoliko godina. Njenoj glavi se učinilo da je to dovoljan dokaz da je direktorica ugrozila banku i državu, iako je banka imala milijardu i sto miliona eura plasiranih kredita. Problem što kredite ne odobrava direktor, već kreditni odbor banke čiji član direktor nije, Vrhovna režimska sluškinja je riješila tako što je kreditini odbor proglasila za organizovanu kriminalnu grupu, kojom Milka i Bosa tajno komanduju.
Da bi zaslužila dodatnu milost naručioca posla, Vrhovna režimska sluškinja je slučaj CKB podmetnula Briselu kao slučaj visoke korupcije, iako se po Rezoluciji UN iz 1999. i nizu njenih docnijih poboljšanja korupcija definiše kao zloupotreba javnih resursa za privatnu korist. Kad su svi elementi falsifikovanja postali jasni i hrabroj sutkinji i Briselu, Milka i Bosa su oslobođene. U međuvremenu, Vrhovna režimska sluškinja je nagrađena još jednim mandatom i finansijskim aranžmanima države sa preduzećem koje je njen suprug osnovao tokom sudskog procesa. Nagrađena je i režimska sluškinja, koja je pomagala Vrhovnoj, ali o njoj drugom prilikom.
Sada - deceniju kasnije od početka obračuna sa mojom porodicom („Miško nas je izigrao. Sve smo mu nudili, ali ništa nije htio da uzme“), Glavni specijalni režimski falsifikator Milivoje Katnić pokušava da uz pomoć Đukanovićevih televizija obavi ono što nije uspjela bivša Vrhovna režimska sluškinja. Nasilju sklon bivši bilder nije imao mašte, pa je napravio grube falsifikate njenih starih falsifikata. Termin „sistemska banka“ zamijenio je ponovo sa „državna banka“, što CKB nije nikada bila. Falsifikuje i vrijeme kad su osnivači Vijesti uzeli kredite koje su iskoristili da od Đukanovića i Subotića odbrane list Vijesti. Tvrdi da su krediti uzeti prije prodaje banke stranom vlasniku i da ih nijesmo vratili. Na žalost Glavnog specijalnog režimskog falsifikatora, kad smo uzeli kredite vlasnik banke je već bila mađarska OTP grupa i kredite smo vratili Mađarima do posljednjeg centa.
Pošto Glavni specijalni voli epske citate, neka mi čitalac dopusti da mu odgovorim epskim (para)frazama. Velja laž u grlo zapadne, moj Milivoje. „Nije vino pošto priđe bješe“. „Ni živih se nisam boja“, a ne sad kad je pred Bečom Burak posrnuo. Ne nadaj se, Milivoje, da će se Evropa složiti da tužilački savjet u kojem većinu imaju sluge starog režima i dalje bira falsifikatore na mjesto Glavnog specijalnog tužioca. „Grehota je o tom i misliti“.
Bonus video:
