Kad Bart Simson krene u školu, otac Homer mu govori riječi koje bi po nepisanom klišeiziranom pravilu djeca morala da pamte čitavog života. Ipak su to Simsonovi, sve je izvrnuto kao u ogledalu, pa Homer savjetuje Barta: “Što god se desi, kaži da je već bilo tako kad si ti tu stigao.“ Drugim riječima, što god da bude, nemoj ništa da priznaš!
Unosno je praviti se lud. Tako se kupuje vrijeme. Takođe je dugo bilo unosno i biti apolitičan. Što god te pitaju, kažeš da te politika ne zanima. Da si iznad tih prostačkih prepirki, da su svi isti i promijeniš temu. Za to vrijeme se prijavljuješ na sve konkurse ministarstva, muzeš državu gdje stigneš, za knjigu, brošuru, fantomski atelje, nikad snimljen film, fantomski sajam ili izložbu i festival.
Zovneš ministra na otvaranje i banja. Neprestano tražiš još, jer nikad nije dosta ulaganja u kulturu. Kukaš, kukaš, kukaš i cucklaš, cuclaš li cuclaš. Nađeš još par sponzora i Bog da te vidi, sa svih strana pljušte pare. I ko bi zaista u tim uslovima pomenuo vlast, šklapanje i afere? Dajte da pričamo o umjetnosti, to je tako uzvišeno, zar ne?
Zato su se danas mnogi aktivirali, jer se apolitičnost više ne isplati. Nema isprobanih kanala za laku umjetničku zaradu. Naravno da silne intelektualce pa i one iz PEN centra afera oko stanova ne brine. Nije ih brinula ni koverta. Oni se (zaboga Miloga) oglašavaju samo kad je država ugrožena. Tek tad potegnu taj čuveni pen. Tek tad se naoštre. Za sve ostalo će reći nešto slično Homerovom savjetu, ako se uopšte oglase.
Dirljivo je čuti ljude koji i dalje očekuju da se pojavi makar neko od srećnih dobitnika bagatela stanova i kaže: “Evo ja vraćam državi stan!”. Patriote bez patriotizma, takmiče se čiji je veći, stan.
Ne vraćaju stanove. Za sad niko. Izio vuk magarca. Te moralne vertikale koje su spremne da stanu na branik otadžbine, neće dati ni kvadrat terase natrag!
Ni metar! Što su zgrabili, ne puštaju. Suljo je na vrijeme svoje unovčio, konvertovao, legalizovao. Mudar je, zna Suljo što je euro. Dom po dom. Izdominirao je! Ko god je mislio da Suljo od sramote neće izlaziti iz doma svog, grdno se prevario. Suljo i dalje diže patriotski glavu, reže nebo pogledom, a vazduh mu miluje obraz. Boli ga kvadrat!
Jer, ko se nije obogatio magarac bio. Što bi rekla moja komšinica Sonja: “Ko ne umije ka oni, najeba je ka mi!“. Kad vidiš da ti je neko ukrao novčanik i otrčao, valjda posljednje čemu se nadaš jeste da će stati, vratiti novčanik i novac, te reći “Izvinite, neću više nikad.“
Stanovi su na njihovo ime. Platili su ih građani Crne Gore. Svi. Svaki kvadrat.
Kako patriotizam isplativo zvuči!
Bonus video:
