Opozicija (Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Pokret za preokret) sačinila je i juče obelodanila predlog sporazuma o izbornim uslovima, za koji, uveren sam, unapred zna da neće biti usvojen. Šta traži opozicija u tom predlogu, možete pročitati u posebnom tekstu u novom broju dnevnih novina Nova. Možda imaju i plan, meni nije poznat, i šta će raditi kad završe razgovore s četvorkom evroparlamentaraca.
Izaslanici Evropskog parlamenta, najkraće rečeno, nisu mogli da nametnu ni svoj prvobitni predlog sporazuma koji je od ovog opozicionog bio neuporedivo manje zahtevan. Koliko je Evropskoj uniji i pojedinim najmoćnijim članicama stalo do mišljenja opozicije, najbolje je pokazala poseta nemačke kancelarke Angele Merkel. Za njih i nju je najvažniji Aleksandar Vučić, koji, kako reče kancelarka, “ne daje lažna obećanja, već pokušava da ih sprovede u delo i zato zahvaljujem na saradnji i ohrabrujem da se ide dalje ka pravnoj državi i pluralističkom društvu, a ekonomski uspesi da budu podsterk da je članstvo u EU cilj koji se isplati”. Postavljam javno pitanje da li su u ambasadi SR Nemačke znali da će na konferenciju za štampu kancelarke i predsednika biti pozvani samo novinari prorežimskih medija koji neće postavljati novinarska pitanja i da li je to njihov stav o slobodi medija u Srbiji.
Vlast će posetu Angele Merkel narednih dana i nedelja predstavljati kao veliku pobedu Aleksandra Vučića, a ministri i ostali naprednjaci veličaće lik i delo svoga vođe, po uzoru na poruku Siniše Malog: “Posebno je važno to što je kancelarka Merkel istakla da predsednik Vučić ispunjava svoja obećanja. To je zapravo velika poruka i ona govori o ugledu našeg predsednika, ugledu Srbije”. Najvidljiviji rezultat ove posete je, ipak, činjenica da proevropski orijentisani građani Srbije ne mogu očekivati, ne bar u skorašnje vreme, bilo kakvu pomoć u demokratizaciji naše države.
Šta je sve naš predsednik obećavao i sad obećava Merkelovoj, Makronu i drugim evropskim zvaničnicima, to mi nećemo nikad saznati. Koliko se prepodobi i ponizi pred njima, isto toliko se kočoperi i isijava mržnju prema svima koji ga ne podržavaju u Srbiji.
Kancelarka nam je, ipak, otkrila jedno Vučićevo obećanje: “Srbija ima nešto što zaista vredi, ali postoji zabrinutost da li će eskploatacija biti u skladu s ekološkim standardima. Mislim da EU ima dobre standarde, države članice će se sigurno baviti tim pitanjem, jer je klimatska neutralnost u Evropi zaista važno pitanje”, rekla je Merkelova.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Aleksandrom Vučićem, Merkelova je kazala da se Nemačka, “kao i druge države, interesuje za litijum u Srbiji”. Izgleda da su srpski litijum predsednik, premijerka i ministarke obećali svim zapadnim državama, od Nemačke do Amerike.
Srbija ima i još nešto što mnogo više vredi, ima građane koji ne bi svoju zemlju da uništavaju i prodaju za šaku litijumskih evra i dolara. Ti građani svakodnevno postavljaju pitanje zašto evropske države, kad već njihovi zvaničnici pričaju o visokim ekološkim standardima, ne kopaju jadarit na svom tlu, a Nemačka, primera radi, ima ga neuporedivo više nego Srbija. Da li nam je Angela Merkel time poručila da mi nikad nećemo postati članica Evropske unije? Lično sam to tako pročitao.
Bonus video:
