Kao i obično beogradski tabloidi u službi režima kuju privremeni sporazum o registarskim tablicama među Beogradom i Prištinom u zvezde. Teško je, međutim, savetovati pobedničke korake koji bi razoružali Kurtija i anulirali njegov potez pred lokalne izbore. Pre nego što odgovorimo na pitanje ko je zaista pobednik, treba istaći dve neoprostive greške predsednika Vučića u celoj ovoj ujdurmi, koja je mogla da stane glave građane Srbije sa osetljivijim živcima.
Prvo što mu se ne može oprostiti je korišćenje Vojske Srbije u propagandne svrhe. Vojska ima svoju namenu, vojska ima svoj ugled, koji ni Vulin ni Stefanović ne mogu trajno narušiti. Nisu u pitanju samo novac za gorivo, dnevnice vojnog kadra i ostali troškovi tog spektakla. Suština je da se poigravanje vojskom sasvim logično upisuje u sliku jedne šovinističke farse koje smo svedoci proteklih par godina. Pre ove nacional-populističke faze predsednik Vučić je prošao kroz neoliberalnu veberovsku ekstazu kada je govorio isključivo o danonoćnom radu i ekonomskom razvoju. Tek je nedavno krenuo opet da srbuje, da glumi pravoslavnog vernika, da se slika u manastiru Tumane i pojavljuje na promotivnim klipovima istog duhovnog centra.
Ovaj diskurs teče paralelno sa skopljanizacijom Beograda, pokušaja da se od jedne urbane sredine napravi propagandno vašarište, i krađom ruskog koncepta srpskog sveta, namenjenog da se biračkom telu proda kao neuhvatljivi lelujavi nagoveštaj Velike Srbije. Što su veći pritisci oko sporazuma koji bi omogućio Kosovu da postane članica UN i međunarodno priznata država, kao i ulaska BiH u NATO, predsednik Vučić stiska pedalu za gas i daje polet nacional-populističkom diskursu od koga je bežao kao đavo od krsta, počevši od trenutka kada je izašao iz radikala i došao na vlast. Posezanje za radikalskim metodama, kopija slikanja Šešelja blizu linije fronta sa komično malim šlemom koji ne uspeva da obgrli loptu koja izranja iz njegove šije, igranje rata i izluđivanje sopstvenih građana je neoprostivo i mora biti kažnjeno na izborima.
Druga greška nije toliko postizanje samog sporazuma, što je bilo neizbežno jer je Kurtijeva pozicija superiorna i jer u tome uživa podršku Evropske unije, to jest Nemačke, već činjenica da Vučić nije smeo da zadrži barikade do 17. oktobra kada su lokalni izbori na Kosovu. Bez bilo kakvih drugih poteza osim barikada koje je podigla Srpska lista, a održavali ih Srbi koji su zaposleni u budžetskim institucijama po naređenju, Kurtiju je mogao biti nanet udar. Sve što je trebalo jeste odoleti pritiscima Zapada još dve nedelje. Problem je bio u tome što bi strategija odlaganja možda i mogla da uspe da predsednik Vučić nije već na početku provozao tenkove do Raške, da nije zagrejao helikoptere i protraćio kerozin za avione. Podižući uloge na samom početku kako bi prikrio upravo ovaj sporazum koji je sada utvrđen, predsednik Vučić je blokirao jedinu strategiju koja je imala smisla – pokazati kosovskim Albancima pred izbore da Kurti nije uspeo da slomi otpor Beograda. Ratne igre su forsirale brzo postizanje sporazuma i povećale pritiske sa Zapada. Da bismo utvrdili ko je pobednik, a ko gubitnik, treba da razumemo stanje koje je prethodilo, ciljeve Prištine i Beograda i na kraju samu sadržinu sporazuma. Stanje sa registracijama na severu Kosova (Srbi na jugu su u gorem položaju već od ranije i niko ih ne pominje, niti pokušava da se bori za njihova prava) je bilo takvo da Albacni nisu mogli da pređu administrativne prelaze sa tablicama Republike Kosova (oznake RKS), već su morali da ih skidaju i stavljaju probne kosovske talibce (oznake KS). Srbi nisu uzimali RKS tablice, ali neki jesu privremene KS registracione oznake.
Sa istekom tehničkog sporazuma o registracionim tablicama Aljbin Kurti je naredio da se KS tablice proglase nevažećim. Srbi sa tablicama Republike Srbije iz gradova van Kosova i Metohije mogli su normalno da ulaze na sever Kosova, ali je Kurti tražio reciprocitet – Srbija prihvata vozila sa RKS tablicama ne naplaćuje takse i ne uvodi probne tablice, zauzvrat kosovski policajci puštaju Srbe sa tablicama RS van KiM po istom poretku. To nije sve, nalazimo još i tablice Republike Srbije izdate na gradove Kosova i Metohije, njih je albanska strana proglasila potpuno nelegalnim.
Ciljevi Prištine su bili da se dostigne reciprocitet – kakav je status RKS tablica u Srbiji takav je status i tablica Republike Srbije na Kosovu. Beograd je u jednom trenutku pored vojnog teatra takođe uslovljavao nastavak razgovora osnivanjem Zajednice srpskih opština. Aktivisti Srpske liste isticali su zastave sa nekakvim amblemom ZSO, čak su slične orkestrirane akcije sprovođenje i na jugu, u enklavama. Pominjana je brojka od 3077 dana otkako je potpisan Briselski sporazum, a da ZSO nije formirana. Za deset dana barikada, prvo su iz medija nestali uslovi da se pregovori oko tablica povežu sa ZSO, onda su iščezli tenkovi i oklopni transporteri.
Drama se završila novim sporazumom. Sporazum podrazumeva dogovor koji je znatno bliže Kurtijevim od Vučićevih zahteva. Uspostavlja se reciprocitet kroz korišćenje nalepnica koje će prekrivati grb Republike Srbije ili Kosova, svi vidovi tablica se priznaju u sledećih šest meseci. Dakle, Kurti je uspeo u tome da Srbija pristane na korišćenje RKS tablica, dok Srbi na severu mogu da nastave da koriste tablice koje su i dosad koristili. Kurti je pobednik, ali će njegova pobeda biti konačna za šest meseci, kada treba da bude postignut trajni sporazum.
Zanimljivo je da rok od šest meseci ističe tačno posle predsedničkih izbora u Srbiji i to je sigurno najveći trijumf Vučića u svemu ovome. Pritom lični, a taj je najbitniji. Period od 21. oktobra kada će biti održan prvi sastanak radne grupe sa ciljem da se postigne konačni sporazum o registarskim tablicama u skladu sa standardima EU do 21. aprila jeste taj prozor od šest meseci. Izbori su počtekom aprila, najkasnije 3. aprila, ako je za verovati prethodnim izjavama predsednika.
Imajući u vidu da je Vojska Srbije već na ovoj etapi iskorišćena u propagandne svrhe, prirodno je osetiti olakšanje što nas ne čeka nova marketinška vratolomija predsednika pred izbore. Zamislite da je kojim slučajem Kurti nastojao da rok za priznanje kosovskih tablica bude uoči predizborne kamapnje. Tada bismo morali provesti preventivnu demilitarizaciju ili barem onemogućiti predsedniku dostup ka velikom crvenom dugmetu kako znamo i umemo.
Bonus video:
