Novak Đoković bi još juče dobio australijsku vizu samo da predsednik Srbije nije pogrešio adresu. Tako se desilo da Vučićeva poruka upućena premijeru Skotu Morisonu umesto da stigne u Kanberu, završi u studiju Pinka i na naslovnicama blatoida.
Kum Milan mi je pričao anegdotu iz vojske. Neki lik koji nije savladao baš sva slova, slao je ženi pisma i ona su mu se uredno vraćala. Bio je očajan, mislio je da se „verna ljuba preudala“, dok mu desetar nije rešio problem: „Ovde gde piše „prima“ ne upisuješ svoje ime nego ženino“. I brak je spasen.
E naš „sveznajući vođa“ je tako umesto „prima Skot Morison“ napisao „Poštovani građani Srbije“, i eto nevolje. Ovi što razvrstavaju poštu čim su videli adresu odmah su prosledili doktoru Žeksu. Zato što je on najstručniji za „Poštovane građane Srbije“.
Mada, i da je poruka stigla u Australiju, ko zna kako bi Morison reagovao. Šta bi njemu značila rečenica: „Suočeni smo sa mnogo problema i pritiscima u regionu i iz celog sveta, ali ono što nama kao narodu nikada nisu uspeli da oduzmu je naše srce, ponos i dostojanstvo“. Pozvao bi sektretaricu „Džejn“ i rekao: „Vrati ovo, ovo je neka greška“.
Nije greška. Vučićeva tobož poruka australijskom premijeru, u kojoj traži da prestane maltretiranje najboljeg svetskog tenisera, stigla je tamo gde treba. U srpsku medijsku kanalizaciju, da otuda truje nesrećni, hipnotisani narod. Ona je namenjena publici režimskih medija, upućena je njegovom glasačkom telu, ne bili se „brak“ sa rajom održao do aprilskih izbora.
Od te poruke Đoković neće imati nikakve koristi. Čak i da kojim slučajem stigne do australijskih zvaničnika više će mu naneti štete. Jer u njoj se Vučić, po svojoj uobičajenoj navici, svađa, drži lekcije, da ne kažem nešto ružnije.
Po sistemu, hvalite me usta moja, on za sebe veli da je „predsednik iz jedne male zemlje koji to (maltretiranje i iživljavanje nad Đokovićem, prim. aut.) sme da kaže jednom velikom premijeru iz jedne velike zemlje“. Kao da su mu Vesić i Jorgovanka pisali govor. Ne mari, gledaoci Zadruge su tu rečenicu umeli na pravi način da razumeju.
A onda su to „mudri“ novinari pretočili u „Vučić odbrusio australijskom premijeru“. Čauši i podrepaši nam to „odbrusio“ nameću kao model, kao neku vrlinu, kao patriotizam. Čak i kao hrabrost jer, bože moj, samo najjači među nama, samo junaci smeju da odbruse.
Budalaština, probajte da odbrusite šefu, kolegi mužu ili ženi… nećete se dobro provesti. Pogledajte kako prođe fudbaler kad odbrusi sudiji – žuti karton, ako ponovi eto i crvenog.
Koliko li je naš junak zaradio kartona. Guglam i čitam: Vučić odbrusio Skotu; Vučić odbrusio Hrvatima; Vučić odbrusio Albancima; Vučić odbrusio Lajčaku, Vučić odbrusio Vesni Pešić, Vučić odbrusio prvom čoveku puteva; Vučić brutalno odbrusio Šolakovim i Đilasovim medijima; Vučić odbrusio Zvezdi i Partizanu; Vučić odbrusio hrvatskim huliganima… Šta je sledeće, Vučić odbrusio babaseri.
Nevolja je što kad Vučić „odbrusi“, ljudi u tome prepoznaju Srbiju i sve nas. A do nas je njemu stalo samo kao do brojki, procenata, sigurnih glasova… Nisam čuo da je odbrusio Lončaru što ljudi umiru pred kovid ambulantama.
Tamo gde su Vučić i njegovi radikali branili srpstvo, Srba više nema. Neću da kažem da ni Đokovića neće biti u Australiji, reći ću da se gadim lešinara koji skupljaju poene nad najboljim sportistom planete.
Bonus video:
