Suzbijanje zaraze tokom pandemije pokazalo se kao dobra strategija. Početkom 2020. imali smo malo lekova za obolele, testiranje je bilo ograničeno i nismo imali vakcine. Cena karantina je bila velika, ali se kupovina vremena isplatila. Nauka je iskoristila to vreme da od smrtonosne bolesti transformiše kovid u lakšu bolest koju većina vakcinisanih može da preleži kod kuće. Nauka je u ogromnoj meri otupila oštricu kovida.
Međutim, iako smo imali uspeha u lečenju i sprečavanju teških posledica, Sars-CoV-2 je postao mnogo zarazniji. Podaci nacionalnog zavoda za statistiku ukazuju da je u Engleskoj jedna od 15 osoba pozitivna, a slične brojke su i u ostatku UK. Dok je dobra vest da omikron varijanta izaziva lakšu bolest i smanjenu hospitalizaciju, manjak radne snage zbog velikog broja zaraženih i izolovanih ugrožava kritične servise. Zbog toga vlade razmatraju odluke o izolaciji, pitajući se da li izolacija postaje teža od bolesti.
Premijer Ujedinjenog Kraljevstva je najavio ukidanje restrikcija, uključujući obavezu nošenja maske, dok će odredba o samoizolaciji biti preispitana u martu. Mislim da je to uglavnom razuman potez - sve vlade su suočene s pitanjem kako da pristupe novim okolnostima.
Oni koji donose odluke pred sobom imaju zadatak koji pomalo liči na spuštanje aviona na zaleđenu pistu. Strpljenje javnosti je na izmaku, za protekle dve godine nagomilali su se ekonomski i društveni gubici. Nužda da avion sleti je očigledna, imamo alate za to, ali trenutno je to još uvek rizičan poduhvat.
Danas među naučnicima imamo tri različita stava o tome šta činiti narednih nedelja. To izaziva zabunu u javnosti.
Prva grupa smatra da je virus isti onaj smrtonosni iz marta 2020, uprkos ogromnom napretku u upravljanju pandemijom. Oni predlažu izuzetno oprezan pristup. Naučnici iz druge grupe tvrde da je masovna zaraza neizbežna i ignorišu dramatično poboljšanje koje su nam doneli masovna vakcinacija i napredak u lečenju. Izbegavanje težih oblika bolesti danas je lakše nego 2020.
Treća grupa, u koju i sam spadam, smatra da kovid-19 polako postaje bolest slična drugim zaraznim bolestima nad kojima imamo kontrolu. Moja analiza dosledno prati najnovije naučne činjenice.
Pre svega, sada imamo bezbedne i delotvorne vakcine koje značajnu većinu ljudi čuvaju od hospitalizacije i smrti. Novi podaci agencije za zdravstvenu bezbednost u UK pokazuju da je verovatnoća da će nevakcinisane osobe biti hospitalizovane 3-8 puta veća od one kod vakcinisanih. Na početku omikron talasa, stanovnici Njujorka koji nisu bili vakcinisani imali su preko 8 puta veće izglede da završe u bolnici od Njujorčana koji su bili potpuno vakcinisani. Ako bi svi primili vakcine i buster, u bogatijim zemljama bi pandemija praktično bila završena.
I dok vakcine koje su nam trenutno dostupne ne sprečavaju zarazu, ulažu se ogromne investicije u vakcine sledeće generacije koje pružaju potpuni imunitet, što znači da sasvim zaustavljaju zarazu posle dve doze.
Postaju dostupne i izvanredne kućne terapije, a posebno se ističu dva leka: Fajzerov Pakslovid i Merkov Molnupiravir. Prvi podaci kliničkih testova pokazuju da kod visokorizičnih pacijenata ova dva leka značajno umanjuju rizik od hospitalizacije i smrti. Oni su otporni na nove varijante kao što je omikron. Za razliku od vakcina čija se delotvornost razvija nedeljama nakon što su primljene, ovi lekovi pomažu kada je do zaraze već došlo.
Antiviralni lekovi moraju biti povezani sa dobrim dijagnostičkim sistemom, jer ih treba uzeti što je ranije moguće nakon potvrde dijagnoze i pojave simptoma. To znači da nam je potreban uhodan sistem testiranja i izdavanja medicinskih recepata, kako bismo što pre započeli oralnu terapiju. Međutim, usled problema sa snabdevanjem, ovi lekovi će umesto za opštu populaciju, biti namenjeni starijim ljudima i onima koji imaju srčana oboljenja, kancer ili dijabetes.
Šta to znači u smislu života sa kovidom-19? I dalje ćemo morati da se testiramo, vakcinišemo i borimo protiv dezinformacija. U gužvi i u zatvorenim prostorima treba nositi medicinske maske kao što su N95. Poslodavci treba da pruže podršku zaposlenima koji su ekstremno ranjivi na ovu bolest. Takođe treba preispitati protokole za izolaciju i druge mere bezbednosti tako da što manje remete funkcionisanje društva.
Javno zdravstvo će i dalje pratiti kovid-19, kao što to čini sa drugim bolestima. Kada kažemo da će pandemija prerasti u endemiju to ne znači da će bolest postati bezopasna. To znači prihvatanje života sa bolešću čije iskorenjivanje nije moguće. U nekim delovima sveta malarija, denga groznica i male boginje su endemske, iako je reč o vrlo teškim bolestima. Malarija je dugo bila endemska u Sjedinjenim Državama.
To je deo šireg razumevanja „normalnih“ društvenih odnosa, s obzirom na kruženje virusa Sars-CoV-2. Ljudi su društvena bića. Potrebni su nam zabava i drugi ljudi. Osećaj zajedništva i međusobne povezanosti od vitalnog je značaja za našu dobrobit. Javno zdravstvo brine i o mentalnom zdravlju, našoj sposobnosti da platimo kiriju, nahranimo porodicu, da imamo za grejanje zimi i da smo u stanju da ostvarimo smislenu ulogu u zajednici.
Usporavanje širenja virusa Sars-CoV-2, pa čak i njegovo potpuno zaustavljanje u određenim zemljama, pomoglo je u spasavanju života. Omogućilo je rad na dva transformativna leka koji postaju dostupni. Lekarima je omogućilo da razviju bolji tretman pacijenata, da shvate šta je to sa čime smo suočeni. Omogućilo nam je da bolje razumemo kako se bolest prenosi i koji su njeni rizici.
Sada, nakon dve godine pandemije, treba naći način da živimo sa virusom koristeći sredstva koja su nam na raspolaganju. Imamo način da minimizujemo udare kovida-19. Vreme je da krenemo napred tretirajući ovaj virus kao pretnju bilo koje poznate bolesti.
(The Guardian; Peščanik.net: prevod: M. Jovanović)
Bonus video:
