Objavljena su predviđanja Međunarodnog monetarnog fonda o privrednim kretanjima ove i sledeće godine.
One će se, naravno, menjati u zavisnosti od rata u Ukrajini i od promene političkih odnosa u svetu, pogotovo ukoliko se rat oduži, kako se bar sada očekuje. Kako pak sada stoje stvari, MMF predviđa negativnu stopu rasta i za ovu i za sledeću godinu samo za tri zemlje:
Ukrajina -35 odsto 2022, nema procene za 2023. Rusija -8,5 odsto 2022; - ,3 u 2023. Belorusija -6,4 odsto u 2022; 0,4 u 2023.
Nasuprot njima:
Sjedinjene Države 3,7 odsto u 2022; 2,3 u 2023. Evrozona 2,8 odsto u 2022; 2,3 u 2023 Nemačka 2,1 odsto u 2022; 2,7 u 2023. Francuska 2,9 odsto u 2022; 1,4 u 2023. Britanija 3,7 odsto u 2022; 1,2 u 2023.
Na Balkanu i u okolini se očekuje usporavanje rasta, ali će svejedno biti pozitivan, uglavnom negde između nešto iznad dva odsto i nešto niže od četiri posto. Ima varijacija iz godine u godinu, ali nisu naročito značajne.
I druge u svetu privrede bi trebalo da imaju pozitivan rast i ove i sledeće godine u zavisnosti od okolnosti u kojima se nalaze i u skladu sa privrednom politikom koju vode. Kineski bi rast ove godine trebalo da bude oko 4,4 posto, a sledeće 5,1, dok bi Indija rasla brže: 8,2 ove godine i 6,2 sledeće.
Uglavnom se očekuje sporiji privredni rast gotovo svuda, sporiji u odnosu na predviđanja od pre pola godine. Na to ne utiče samo rat u Ukrajini već i mnoga druga kretanja. U Evropi je uticaj rata, razumljivo, veći dok su američka privredna kretanja pod značajnim uticajem očekivanog rasta kamatnih stopa centralne banke kako bi se obuzdala inflacija. Na Balkanu je privredni rast pod određenim negativnim uticajem rata, ali i drugih činilaca, od kojih su neki dugoročni, recimo kao što su sada već trajna nepovoljna demografska kretanja.
Ova predviđanja se razlikuju od onih Svetske banke koja su objavljena nešto ranije. Uglavnom su nešto bolja u ruskom i ukrajinskom slučaju i gora za većinu drugih zemalja i regija u kojima se ove dve organizacije preklapaju. To govori o brzini sa kojom se koriguju očekivanja u zavisnosti od toga kako se razvija rat. Očekivalo se da će Rusija napasti Kijev i Odesu, pa se računalo sa dodatnim velikim rušenjima u Ukrajini, a to se nije dogodilo. Za sada. No, to ne znači da neće kasnije ove godine ili dogodine ruske vlasti rešiti da nastave sa napadima sa ciljem okupacije cele zemlje. Što naravno zavisi od ishoda rata za Donbas koji je, čini se, upravo počeo.
Nezavisno od toga, po svim predviđanjima, koliko god da su podložne promenama, evropske privrede koje su najviše pogođene neće ući u recesiju iako se očekuje da nastave sa smanjivanjem zavisnosti od uvoza ruskih energenata. Čak i ako budu morale da plaćaju značajno više cene. Kako se vidi u ovom izveštaju, za razliku od SAD, gde je inflacija samo delimično posledica rasta cena energenata i hrane, u Evropi je gotovo svo ubrzanje rasta cena posledica viših cena energenata i ponegde i hrane.
Kada je reč o balkanskim privredama nije sasvim izvesno, ili bar ja tako mislim, koliko je reč o povratku na dugoročnu stopu rasta, a koliki je uticaj rata u Ukrajini. Reč je o privredama koje ni u najboljim okolnostima ne mogu da na duži rok ubrzaju rast preko tri posto, od čega ove projekcije ne odstupaju previše.
Rat, dakle, košta, najviše Ukrajinu, žrtvu agresije i razaranja, ali i ruskog agresora i njegovog beloruskog saveznika.
Bonus video:
