Osvrt Dragoslava Dedovića na sporne izjave mitropolita Amfilohija i jezičku politiku SANU.
Šta reći o visokom funkcioneru SPC i svešteniku koji našim majkama, sestrama, suprugama, kćerkama poručuje da one „pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz i ovi koji su ovde na Kosovu i Metohiji“. Je li pop pomahnitao?
Ne. Zna on šta radi. Pravo žene da odlučuje o svome telu, o svom životu, pa i o tome da li će da rodi ili ne, dakle, nesumnjiva civilizacijska tekovina, trebalo bi da se dovede u pitanje.
Za natalitetsku katastrofu srpskog naroda nisu krivi ni oni koji su Srbe slali u neobjavljene ratove – a ti su danas na vlasti – ni ekonomska devastacija zemlje zbog koje najinteligentnija biološka supstanca koju Srbi imaju decenijama curka, a ponekad bogami i kulja na mrski zapad. Nije krivo ni partijsko zapošljavanje, forsiranje glupe poslušnosti ili poslušne gluposti, nedostatak adekvatne infrastrukture, retrogradni procesi u društvu koju ženu vide ili kao silikonom napumpanu starletu ili kao jako našminkanu, permanentno trudnu domaćicu – ali ne i kao s muškarcem ravnopravno ljudsko biće, kao njegovu šansu da postane bolji.
Vratimo se rečenom iskazu. U stvari, bljuvotini koju ja Amfilohiju možda i mogu oprostiti, ali Hrist kao bog ljubavi sigurno neće. Osim paušalnog blaćenja Srpkinja ovaj pravoslavni kadrovčik sa ulogom crkvenog pit bula govori nam još nekoliko stvari. Hitler i Broz su ista bagra. A „ovi koji su ovde na Kosovu i Metohiji“ je izraz rođen iz velike nužde. Amfilohije bi da kaže „Šiptari“, jer je izraz Albanci previše uljuđen. Ali ipak ne može da se bahati baš u Peći, okružen „ovima ovde“.
Dakle, Srpkinja koja pomisli na pobačaj jeste gora od Hitlera, a Broz i Albanci su kao Hitler. E moj pope, gde će ti duša! Džaba mantija i znamenja svetosti. Džaba brada i pojanje. Nema od tebe hrišćanina. Jer je hrišćanstvo ljubav. Ili nije hrišćanstvo.
Nije to prva „zolja“ koju je u svom krstaškom ratu ispalio Amfilohije u svojoj nečastivoj opsednutosti navodnim neprijateljima ´rišćanstva i srpstva. Crnogorci, ateisti, muslimani, homoseksualci i ko zna ko još nailaze redovno na siktavu oštricu neobuzdanog jezika arhiepiskopa cetinjskog, mitropolita crnogorsko-primorskog, zetsko brdskog i skenderijskog i egzarha sveštenog trona pećkog.
Nekako u isto vreme, Srpska akademija nauka i umetnosti, odnosno njen Odbor za standardizaciju srpskog jezika sitnu knjigu piše: „...tvrdnja da upotreba generičkog muškog roda ugrožava prava žena biva u neskladu sa važećim stavom lingvističke nauke. I ne samo to ― ovakva bi tvrdnja podrazumevala da su gotovo svi zakonodavni akti Republike Srbije, počev od Ustava, – rodno diskriminatorski, jer se u njima ne koriste dosledno oblici ženskog roda“.
Na stranu to što je autorka ove jezičke egzegeze ovakvim zaključcima sela u krilo Amfilohiju.
Ovde je izrečena suštinska istina. Rodno diskriminatorsko društvo ne može imati rodno emancipatorski jezik, zakone i Ustav.
Ili, kako kaže Biljana Srbljanović, može „nerotkinja“, a ne može „sutkinja“.
Šta ćemo sa srpskim totalitarnim „nerotkinjama“, dragi Amfilohije? Ostavićemo ih u jeziku punom hrišćanske mržnje. Ali im nećemo dati da budu sutkinje!
Rado bih da pripomognem predlogom.
Odbor za zaštitu nataliteta u SANU mora pod hitno, još u prelaznom roku, da pozajmi Amfilohija – neka kao prvosveštenik iz Knez Mihailove, a ne iza južnih oltara, liturgijskim munjama i gromovima sprži svu čedomorno-ateističko-boljševičko-hitlerovsku nečist koja se u Srba bogohulno razmnožila.
Autor je urednik Deutsche Welle - programa na srpskom
Bonus video:
