Blitzkrieg na Kijev nije uspeo, zato se Vladimir Putin sprema za dugi sukob. Takvu je projekciju iznela direktorka američke Nacionalne obaveštajne agencije Avril Heins. Rusija je izbegla prvi udar bankrota, ali analize pokazuju da je, zbog stalnog pooštravanja sankcija, duži vremenski vojni konflikt za Putina skoro izvesno ekonomski poguban. On je računao na brzu pobedu i još brži zaborav ovog rata, uostalom kao i nakon blic napada na Gruziju, Donbas i aneksiju Krima.
Stvari su, međutim, zbog fatalnih razaranja i masovnih ratnih zločina koji ukazuju na genocid, otišle predaleko i bespovratno. Putina precenjuju kao stratega, on je uigrani improvizator. Izgubljeno je sve što se moglo izgubiti, između Rusije i Zapada podignuta je još jača gvozdena zavesa. Finska i Švedska se spremaju za NATO.
Vašington vjeruje u vojnu pobjedu Kijeva
Iako su licitacije u vezi trajanja rata različite, čelnici Alijanse govore o sukobu koji može da se oduži i nekoliko godina. Putinu ne ostaje ništa drugo već da u svom krvavom maniru završi to što je počeo u Ukrajini, a ratna mašinerija za ubijanje kao da više nema dugme za isključenje.
Iako se njene oružane snage lavovski bore, dugoročni rat veoma je opasan za Ukrajinu. Ljudske žrtve su najveća tragedija, a devastiranje civilnih naselja, infrastrukture, privrednih objekata već sada je kritično. Proračun Međunarodnog monetarnog fonda je da će ukrajinski bruto domaći proizvod u ovoj godini pasti za 35 odsto, a možda i mnogo više. Dugoročno, bez obnove privrede veoma je teško da će ukrajinska država funkcionisati u ratnoj ekonomiji.
To što ipak uliva nadu je solidarnost i milijardna zapadna finansijska pomoć. Amerika je na sebe preuzela veliki teret da, zajedno sa Evropskom unijom, naoruža Ukrajinu i obezbedi sredstva za socijalne funkcije njene države. Usvajanje američkog zakona o lend-lease za Ukrajinu, poznatog po doprinosu pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu, govori o tome da Washington sada veruje i u vojnu pobedu Kijeva, odnosno zaustavljanje daljeg ruskog prodora, čak i ako se konflikt oduži.
Prvi NATO izazov su Erdogan i Milanović
Prema oceni američke Nacionalne obaveštajne agencije, Putin u novoj improvizaciji računa na umor Zapada od rata u Ukrajini, a posebno njegovog razmaženog javnog mnjenja. Rusija vodi priču ka tome da će energenti uticati na rast cena, opšti poremećaj komfora evropskih birača i da će njihova pobuna uticati na nove političke podele u Evropskoj uniji.
S druge strane, Zapad očekuje da će dugoročno Rusija slomiti oštricu u Ukrajini. Već sada se vidi da Putin više preti nego što ima kapacitet da vojno osvaja EU. Eventualno da ih plaši raketama, čiji arsenal je sve tanji. Putin najviše računa na orbanizaciju EU-a i podele koje je tako uspešno više od deceniju pothranjivao među njenim članicma. Zato će SAD i NATO imati ključnu ulogu u očuvaju jedinstva, a prvi izazov moglo bi biti smirivanje kritičara skandinavskog proširenja alijanse - predsednika Turske Recep Tayyipa Erdogana i Hrvatske Zorana Milanovića.
Opasan je i onaj opšti medijski umor od rata u Ukrajini, koji je tipičan za neoliberalnog konzumenta. I to nije odlika vremena, umor od ratne teme nastajao je i tokom devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. Zapad je za vreme višegodišnje opsade Sarajeva, kao i sada u vezi Mariuoplja, jednako slegao ramenima. I sa stotinama hiljadama Sirijaca i drugih koji su umorni pešačili takozvanom Balkanskom rutom većina nas se identifikovalo, dok se gledanost popularnih medija nije okrenula drugim temama.
Rusija ima mnogo tehnike i ljudskog topovskog mesa
Na prvi pogled izgleda da je Rusija tu u prednosti. Međutim, sasvim novi ugao na rat baca studija slučaja nedavnog totalnog razgroma dva ruska bataljona, koja su pokušala da pređu reku Severski Donjec i odseku Oružane snage Ukrajine na Donbasu. Analitičari pobedu ukrajinske artiljerije ocenjuju brilijantnom, ali smatraju da Rusija ima toliko tehnike i ljudskog topovskog mesa da će prosto u brojnim pokušajima jednom probiti njihovu odbranu.
I dok Ukrajinci moraju da čuvaju svaki ljudski život, žrtvovane ruske vojnike Moskva već slavi mega lažima kao žrtve pobede nad fašizmom. A takvih je, prema ukrajinskim izvorima, u prva tri meseca rata sa ruske strane već više od 27.000 vojnika. To je toliko koliko su SSSR i Rusija zajedno izgubili u višegodišnjim ratovima u Avganistanu i oba rata u Čečeniji.
Još na počeku agresije mnogi su, poput ruskog generala Leonida Ivašova, upozoravali da je u demografskom smislu ovaj rat za Rusiju već unaped izgubljen. Poput disidenata nakon Boljševičke revolucije u Prvom svetskom ratu, u prvim nedeljama agresije na Ukrajinu, u strahu od represija, iz Rusije pobeglo je više stotina hiljada Rusa, među kojima nisu samo bogataši i privrednici koji beže od sankcija i ekonomskog kolapsa, već intelektualci, obrazovani i slobodnomisleći ljudi.
Petrodolari za izgubljene živote najbližih
Iz obnovljene staljinističke Rusije elite su odlazile i pre rata, prema podacima magazina Takie Dela, od dolaska Putina na vlast i ankesije Krima otišlo je njih više od četiri miliona. Ogromna ruska geografska prostranstva zuje prazna, dok Kina licemerno podržava agresiju Moskve.
Dugi rat za rusku imperiju znači novu, verovatno tihu, mobilizaciju u Ukrajinu i mrtvačke sanduke u suprotnom pravcu. Toga se više plaši Putin od ekonomskog pada i nemaštine, zato je u svom najvažnijem govoru za Dan pobede 9. maja najavio novu podršku deci poginulih u Ukrajini, uz novčane naknade koje odnedavno dobijaju ožalošćene porodice pretvorene u rodbinu agresora. On iz sovjetskog iskustva zna da neće moći doveka držati terorom milione u strahu i šutnji, zato pokušava da kupi ono što se petrodolarima ne može kupiti - bol za izgubljenim životima najbližih.
Bonus video:
