Do 24. februara 2022. moglo se bez daljeg zaključiti da je za Ukrajinu najbolje da se proglasi neutralnom, s obzirom na opštu geopolitičku klimu. Ili da se bar pozicionira kao nesvrstana, vanblokovska, između sfera uticaja EU i Rusije. Putin je svojom invazijom na Ukrajinu anulirao obje mogućnosti. I time Ukrajini više nije ostavio mogućnost izbora. A nije ni Evropskoj uniji.
Sa izbijanjem rata, Ukrajina, najveća država na evropskom kontinentu, postala je članica evropske sudbinske zajednice. Ukrajina i EU sada zavise jedna od druge. Unija je na novonastalu situaciju reagovala velikom brzinom i zadivljujućim jedinstvom: države članice su u procesu oslobađanja od energetske zavisnosti od Rusije. Brisel sastavlja jedan paket sankcija za drugim, a osam miliona Ukrajinaca primljeno je u zemlje EU.
Nakon kratkog perioda promišljanja, EU je u junu proglasila Ukrajinu za kandidata za članstvo. To je potpuna novina: nikad nijedna zemlja u ratu nije dobila ovaj status. Štaviše: Ukrajina je proglašena za kandidata upravo zato što jeste u ratu. Do sada je važilo pravilo da teške države, poput onih na Zapadnom Balkanu, što je duže moguće treba držati na rukohvat od vrata Unije.
Kandidaturom za Ukrajinu Unija se pozabavila i problemom identiteta. Poznati birokratski regulator sada se iznenada pojavljuje kao hrabar geopolitički igrač. Ova dilema između različitih, ponekad i kontradiktornih uloga, još će neko vrijeme nastaviti da zadaje glavobolju savezu evropskih država.
Brisel mora da upravlja očekivanjima
Evropska unija je izazvala velika očekivanja u Kijevu. Predsjednik Zelenski se nada da će njegova zemlja moći da otvori pregovore o pristupanju ove godine. Njegov šef vlade, Denis Šmihal, čak vjeruje da se oni mogu okončati za samo dvije godine. Unija bi onda 2025. ponovo imala 28 članica.
Poređenja radi: EU sa Crnom Gorom pregovara već punih 11 godina. Država na Jadranu ima 600.000 stanovnika. Ukrajina ima 44 miliona. Koliko god brzo učlanjenje Kijeva izgledalo razumno iz geopolitičke perspektive, ono će biti nemoguće ako EU nastavi da pregovara u skladu sa svojim trenutnim pravilima.
Unija vidi tzv. “Kopenhagenske Kriterijume”, oko kojih se složila 1993, kao srž svog identiteta. Država koja želi da postane članica EU mora prvo da bude stabilna demokratija, drugo da ima funkcionalnu pravnu državu i treće da ima konkurentnu tržišnu ekonomiju.
Od ova tri kriterijuma, Ukrajina ispunjava najviše prvi. Dugi niz godina se - u okviru svoje politike susjedstva - Brisel borio sa tamošnjim problemima vladavine prava: bez ikakvih značajnijih promjena. A kako Ukrajina, sa svojim ogromnim poljoprivrednim sektorom, može da se integriše u poljoprivrednu politiku EU: to za sada ostaje ogromna misterija.
Zapadni Balkan kao zastrašujući primjer
No, nade su sada probuđene. Na Balkanu se pokazuje kako se proces pridruživanja lako može izgubiti u birokratskoj nedođiji. Nevoljnost kandidata da naprave reforme uz umor od proširenja od strane država-članica doveli su do toliko frustracija na obje strane da rijetko ko više vjeruje da će Balkan ikad ući u EU.
Ako je EU ozbiljna u vezi sa Ukrajinom, ona mora da pokaže geopolitičku dalekovidost, a da ne iznevjeri svoje kriterijume za pristupanje. Ovo je moguće samo ako se proces integracije odvija u fazama. Integracija Ukrajine sada čini obaveznim ono što je odavno bilo neophodno za zemlje na Balkanu: diferencirano članstvo tj. Evropu različitih brzina.
(Neue Zürcher Zeitung - NZZ)
Prevod: Mirko Vuletić
Bonus video:
