U Briselu je proleće i Evropska unija je u zamahu. Njene lidere i institucije razbudio je rat u Ukrajini. „Rat nas je podsetio šta je u stvari Evropa“, govorili su mi ljudi tokom nedavne posete glavnom gradu EU.
Popularna teorija kaže da evropske integracije napreduju kroz krize. Istina, ponekad je tako, a ponekad nije. Samo bi najtvrđi evro-optimisti mogli da tvrde da je evropsko jedinstvo zaista ojačalo u izbegličkoj krizi 2015-16. Ali u poslednje dve velike krize, pandemiji kovida i ratu u Ukrajini, videli smo na delu mehanizam „izazov i odgovor“ koji je istoričar Arnold Tojnbi identifikovao kao jedan od obrazaca istorije.
Nakon usporenog početka i unilateralnih nacionalnih akcija, EU je na ekonomske posledice pandemije kovida odgovorila hrabrim iskorakom: 800 milijardi evra za oporavak država članica pod nazivom NextGenerationEU. Jednim udarcem srušena su dva dugogodišnja severnoevropska tabua. Sada postoji zajednički evropski dug, a teško pogođenim zemljama kao što je Italija veliki deo novca se distribuira u obliku grantova, a ne samo zajmova. Evropski lideri su konačno uradili ono što je trebalo da urade deceniju ranije reagujući na krizu evrozone koja je prvi put postala akutna 2010.
Još značajniji je bio odgovor na rat u Ukrajini. Uprkos naporima odmetnutih nacionalista kao što je Viktor Orban, evropska solidarnost je očuvana kroz 10 rundi pooštravanja ekonomskih sankcija Rusiji. Ukrajinske izbeglice su dobrodošle širom bloka, na sramotu Britanije i njenih nemogućih procedura za izdavanje viza. Posle još jednog usporenog početka - tako mora biti sa zajednicom od 27 država - EU ove godine izdvaja 18 milijardi evra ekonomske podrške Ukrajini. Ne samo da su mnoge države članice ponudile impresivnu vojnu podršku, što bi bilo nezamislivo pre Putinove invazije 24. februara 2022, već se mehanizam pod nazivom Evropski mirovni fond koristi za velike nabavke naoružanja i municije za ukrajinske oružane snage, čija se velika kontraofanziva očekuje u narednih nekoliko nedelja.
Štaviše, videli smo strateško vođstvo evropskih institucija. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen našla je veliki motiv u podršci Ukrajini. Žozep Borel, šef spoljne politike EU, snažno se zalaže za proširenje delokruga Evropskog mirovnog fonda. Evropski parlament je bio ključan u promociji agende proširenja na istok. EU sada ima veliki geostrateški projekat u novoj rundi proširenja sa Ukrajinom, Moldavijom i eventualno Gruzijom, kao i zapadnim Balkanom; drugi takav projekat je u međusobno povezanim oblastima energetske bezbednosti i zelene tranzicije.
Unija takođe uživa značajnu podršku svojih građana. Najnovije istraživanje javnog mnjenja pokazuje da većina građana Evrope „uglavnom veruje“ institucijama EU više nego svojim nacionalnim vladama i parlamentima (47 odsto pozitivno, 33 odsto negativno), 45 odsto ima generalno pozitivnu sliku o EU naspram negativne kod 18 odsto, dok 62 odsto građana sa optimizmom gleda u budućnost EU naspram 35 odsto pesimista. Još jedna nedavna anketa govori da od izlaska iz EU u Britaniji raste poverenje u EU na račun britanske vlade i parlamenta.
A sada loše vesti. Politika mnogih individualnih država članica daje manje lepu sliku, a spoljni izazovi sa kojima se Evropa suočava su veći nego ikada ranije. Ako pogledate istraživanja Evrobarometra naći ćete tamo redovno pitanje koje me je oduvek intrigiralo. Od ljudi se traži da ocene da li se slažu ili ne slažu sa izjavom „(Moja zemlja) bi se bolje nosila sa budućim izazovima ako bi bila izvan EU“. Pre referenduma o brexitu 2016. sa ovom izjavom se prosečno slagalo 34 odsto građana tadašnje EU od 28 članica. Ove godine je taj procenat, bez bandoglavih Britanaca, 27. U Sloveniji je 42 odsto, Hrvatskoj 41, Poljskoj 40 i Austriji 38 odsto. U Belgiji, koja ljubazno deli svoj glavni grad sa EU, iznosi 33 odsto.
To ne znači da će neko uskoro krenuti stopama Britanije. Ono što se Britaniji dešava od 2016. odvratilo bi većinu ljudi od svake pomisli na izlazak. Ali činjenica je da ima mnogo Evropljana koji su nezadovoljni Unijom, dok njihovi populistički nacionalistički lideri pokušavaju da transformišu savez iznutra, umesto da ga napuste. Fascinantno je da manje Mađara (27 odsto) nego Francuza (28 odsto) kaže da bi im bilo bolje van EU, iako imaju Orbana koji u stvari živi san Borisa Džonsona: ima i mađarsko jare i evropske pare.
Mađarska je punopravna članica EU, ali više nije demokratska država. Aktuelni poljski lideri žele da pobede na izborima ove jeseni i nastave orbanizaciju na poljski način. U Holandiji, gde sam upravo proveo divan dan povodom objavljivanja prevoda moje lične istorije Evrope, ruralna populistička stranka preti da poremeti holandsku politiku nakon niza uspeha na regionalnim izborima.
U Austriji antiimigrantska stranka tvrde desnice Sloboda vodi u istraživanjima javnog mnjenja. Italija ima postneofašističku premijerku, koja se doduše ponaša razumno u vezi sa ključnim evropskim pitanjima kao što su Ukrajina i evrozona. Masovni protesti u Francuskoj ugrožavaju liberalni centar Emanuela Makrona. Iskusni posmatrači francuske politike već sugerišu da je Marin le Pen najverovatnija pobednica predsedničkih izbora 2027. Čak 57 odsto francuskih ispitanika kaže da „uglavnom nema poverenje“ u EU.
Tu su i spoljne pretnje bez presedana. Najveći rat u Evropi od 1945. godine. Diktatorska bromansa između Si Đinpinga i Putina. Druge nezapadne sile poput Indije, Turske, Južne Afrike i Brazila održavaju dobre odnose sa Putinovom Rusijom, dok ova vodi neokolonijalni rat protiv Ukrajine, sa jasnim genocidnim elementima. Na sledećim predsedničkim izborima, SAD bi mogle ponovo da se trampizuju, sa ili bez Donalda Trampa. Globalno zagrevanje još uvek ide preko granice od 1,5 stepena Celzijusa uz posledice u vidu ekstremnih vremenskih prilika; svetska populacija je prešla 8 milijardi; ogromne su nejednakosti između bogatijih i siromašnijih zemalja; sve to doprinosi migracionim pritiscima koje zatim iskorišćavaju ksenofobični populisti u Evropi. A tu je i značajan rizik od oružanog sukoba između SAD i Kine oko Tajvana možda već u ovoj deceniji. Treba li da nastavim?
Evropska unija je jaka zajednica. Ali moraće da bude još jača da bi savladala ogromne unutrašnje i spoljašnje izazove.
(The Guardian; Peščanik.net; prevod: M. Jovanović)
Bonus video:
