Čija je nula najveća?

Dragi moji maturanti! I vi koji ste izašli iz moje učionice i vi koje nikad nisam upoznala!

Današnje scene ispred Ispitnog centra nisu ono što me natjeralo da napišem svoje viđenje svega ovoga što živite vi i vaše porodice, ali i vaši predmetni nastavnici, od časa objavljivanja rezultata maturskog i stručnog ispita iz CSBH jezika i književnosti.

Da se odmah razumijemo - prepisivanje i bilo koji oblik zloupotrebe na ispitima oštro osuđujem! Kao što bih vas pohvalila za dobre stvari, za loše bih vas osudila. I sad i uvijek! Ono što me danas zbunjuje i što me jeste natjeralo da se javno obratim upravo je osjećaj da, zapravo, ne znam da li treba da vas osudim ili da vas branim od onih što vas osuđuju! I to ne samo ja! Taj osjećaj danas imaju i svi vaši predavači, sigurna sam. Zato ovo moje javno obraćanje neće biti formalnog tipa kakvi su novinarski natpisi danas, već suština iz koje treba da se prepoznaju pravi krivci.

I još jednom - da se razumijemo! Ljude u Ispitnom centru koji su vam ubilježili 0 bodova, ako je podatak tačan, 533 puta , vi ne treba da osuđujete i krivite! Iako su među vama i dvije moje učenice, suve petice, što bismo školskim rečnikom rekli.

Iako među vama nisu oni koji su jedva i dvojku izvlačili, a danas se stide svoje trojke na ovom ispitu! Znate zašto se stide? Zato što su položili onaj najvažniji, ljudski ispit časti! Jesmo li svi, pitam se?

Učenici znaju šta se dešavalo u učionicama svih škola! Ali javnost ne zna! A u odsustvu prave informacije najlakše je po mladosti udariti! Ne može! Ima nas koji to ne želimo tako da prođe!

Uvažene kolege, direktori i direktorice obrazovno-vaspitnih ustanova! Vi, direktori i direktorice srednjih škola koji ste tog 12. aprila bilo domaćini, glave kuće i organizatori! I vi, uvažene direktorice i direktori osnovnih škola koji/ koje ste tog dana bili/ bile test- administratori, super ili obični " vizori"! Jeste li pročitali prije ulaska u učionicu Pravilnik o organizaciji ovog ispita? Jeste li pročitali šta je pisalo u Izjavi o tajnosti koju ste potpisali o punoj odgovornosti? Jeste li po učionicama, ispred sebe, imali po 15 učenika koji su vas tukli, pa ste morali da zažmurite dok oni koriste telefone, ili dok prepisuju jedni od drugih? Zašto tada niste zabilježili nepravilnosti? Zašto tada niste opomenuli direktore- domaćine da se radi o ozbiljnom ispitu od koga zavisi budućnost hiljada mladih ljudi?

Ako niste tada, vjerujući da će ta nonšalantnost na ozbiljnom zadatku proći bez odgovornosti, zašto se bar danas ne oglasite, da ljudi, a naročito djeca znaju da ste Ispitnom centru podmetnuli kukavičje jaje? Zašto se danas ne oglasite da na vas ne nose "žaoku" koleginice koje su pošteno i profesionalno odradile posao i osmišljavanja tog testa i ocjenjivanja tog testa? Krivica Ispitnog centra je u tome što je vas angažovala! A ostalo? Od ove tačke počnite, dragi komentatori po portalima! Jesmo li zaboravili da smo i mi bili učenici? Ako je djetetu nešto " struka" dozvolila, zašto krivimo dijete?

Koga za to da krivimo? Djecu? Maturante? Onog đaka generacije koji u pola noći zna uraditi taj test bez da ga skroz razbudite? A dobio je nula bodova! Ili moje T.i Z. koje bi mogle održati obuku za pola nastavnog kadra crnogorskih škola,a da se ne postidim njihovog znanja! Ko je kriv, dragi i uvaženi i poštovani ministre? I vi, sindikalno organizovani predstavnici prosvjetnih radnika?

Odgovorite mi, prosvijetlite me, pa da i ja danas ne osjećam gorčinu i čemer zbog mladih ljudi koji su, metodom slučajnog izbora, postali kolateralna šteta nesnađenih ili neodgovornih test- administratora! Dajte i meni taj neki lijek koji ste vi uzeli pa vas danas nije sramota jer mene jeste! Sramota me tuđe sramote koju sad na djecu svaljujemo! A vas?

Autorka je profesorica CSBH jezika i književnosti